Pokemoni opet jašu.
Prije dvajst godina kad san ja još bija mlad, a moja dica mala, neki Japanac je izumija Pokemone.
Jebate baš su mi išli na živce, ti zvukovi, dica koja su mi tila stalno nešto rastumačit, a pogotovo to šta je stalno tribalo nešto kupovat te igrice, te slije, crtane filmove i šta ti ja znan.
Otprilike tu negdi moje znanje o Pokemonin počinje i završava.
Inače ti Japanci su malo nenormalni, svaka in čast šta se tiče televizija i auta, ali brate ti Pokemoni, i sve druge animirane pizdarije šta su i oni izumislili su blago rečeno zeru uvrnuti.
Kad eto čitan ja maloprin da su ti pokemoni izuzetna opasnost za ispravno poimanje biti olokausta i žrtava istoga pa su odlučili u muzeju olokausta zabranit vatanje pokemona.
Jebate mislin ja to je isto ka da zabranu turistin šta obilazu recimo neku katedralu da kad vide neku turistkinju sa dobron guzicon, da mislu o njenon guzici, jerbo je krajnje neprimjereno u sakralnin objektin mislit o guzicama.
Uopće ne sumnjan kako će sve te zabrane u cilju očuvanja digniteta nečega dat zapanjujuće rezultate.
Dok vako sidin i pišen baš mi pade na pamet briljantna poslovna ideja, moga bi ja činit table sa prikriženin pokemonin, guzicama, i manistron usuvo, jerbo ni razmišljanje o manistri usuvo nije uvik primjereno.
Usput ću štampat i majice di ćemo sintagmu Ajde lovit rake govnare, zaminit sa sintagmon Ajde lovit Pokemone.
A more bit i da u Hrvatski sabor pošaljen interpelaciju i tražin da se skroz zabranu Pokemoni, jerbo nisu u duhu antifašizma, i miroljubive aktivne koegzistencije kao take.
Post je objavljen 13.07.2016. u 11:34 sati.