Skoro po života, oko dvadesetipet godin, dolazin na takmičenja ništo RADIT. Obrada rezultati, ili makar samo oštampat diplome. Nije baš teški fizički rad, daleko je to da bi reka da se sataren ... ali obaveza je obaveza. Moran doć i kad me je volja i kad me nije volja.
Sićan se kad san, daleki osandeseti godin prošloga stoljeća, minja @pechinu u kinu dokle je bija u vojsci. Dođe mi onda niku večer, u litnjemu kinu, jedan readycool (bedak, za sjevernjake) da blago meni, kako mogu mukte gledat film!
Baš, blago meni a bilo is je baren polak za koje bi platija da is ne moran gledat. Glede poznatoga filmskoga običaja ondašnji filmski distributeri, da bi dobija koji pravi film mora si uzest gomilu ruskoga i nesvrstanoga sranja
Mesari bi rekli „žunta“ – ako oćeš kupit lipi bokun mesa, moraš kupit ništo ča niko drugi neće
A mora san, takvi je bija posal ... zato nisan uspija „Top Gun“ pogledat niti iz tri puta, neka san ga dava u kino
Uvik mi je falilio isti desetak minuti filma, na prelazu između rola, i kad bi primotava za iduću predstavu. Pa san jedva dočeka rečenoga @pechinu da se vrati iz vojske, i prvu iduću reprizu „Top Guna“ da ga pogledan na miru
Tako mi je bilo, deboto, i za ovi kvarat stoljeća, dobro, ne baš polak, ali bilo je koji put da bi baš tija ostat doma. Ili da san mora ništo propustit, jerbo san mora sa vatrogascima.
Naročito u zadnji godinu dan ... najviše mi je u pameti ča san mora propustit snimanje „Kvizne situacije“ u Zagrebu jer kapetan ekipe Mrki nikako nije moga za nas dogovorit snimanje u nekome drugome terminu nego onda kad je bilo Županjsko vatrogasno natjecanje, ili stručno vođeni obilazak Šibenika u organizaciji „Društva bivših studenata FESB-a“ koji je taman bija isti dan ka i Fire-Combat natjecanje „Vatrena Mladost“ ... grrrr!
Ovu subotu nisan jema nikakvo zaduženje! Nikakvi posal! Nikakovu obavezu! Ništa ča bi mora propustit radi natjecanja! Čisto zagrijavanje za GO!. Jupiiiiii!
Doša san svojevoljno, samo sa fotoaparaton, bez laptopa, štampača, plastifikatora i punoga portapaka dodatne opreme. Je da je su i zemlja i beton cvrčili od vrućine, ali gušta san, metaforički, ka prase u malo vode
Odma po dolasku, uspija san uvatit u ladovini cilu mušku dičju ekipu DVD Mladost ...
... i samo polovicu ženske dičje ekipe, jer je ostatak već bija iša na prijavu ...
Nastup ka nastup, dica sve to odradu ka zdravu zajebanciju ... i curice ...
... isto ka i muškići ...
Uz potporu sa zidića, od svoje ekipe ...
... i naravno, uz dužnu pažnju roditelja ...
A sve to sa puno lipi brodi okolo u marini, špica je sezone ...
Neki su brodovi bili i puni svita ča se ukrcava, pretežito fureštoga, koji su pljeskali svaki put kad bi dica skinili metu sa brentačon, makar i nisu razumili pravila, ali su skužili da je cilj srušit metu, u ovome slučaju bočicu od po litre, do pola praznu, kako bi rekli pesimisti
A pari mi se da bi od svega moga izać i koji dobar film, makar na YouTube, jerbo nan je ovo stalno zunzilo naviše glave ...
... i to dobar komad „brenzuje“, sa zakačenon GoPro Hero kameron odispod. Neki će se od vas pitat, a zašto nima više slika od ekipa, oli zašto nima rezultati?
Najprin, da odgovorin na prvi dil pitanja – proradija mi je „termostat“ pa san se povuka u ladovinu prije nego me ko bude triba dizat sa vriloga asfalta, a drugo: rezultate nisan radija.
Ko i je radija?
A kad ne znan ... neću reč da me nije briga, ali ja san, kako san lipo napisa na početku, ovod bija samo turistički ... a rezultate će se valjda neko sitit objavit. (Evo is na Vatrogasnome Portalu)
Do iduće prigode ... Zdravi i veseli bili!!!
Post je objavljen 11.07.2016. u 16:39 sati.