Marketing
Run furešt, run!
U malome mistu kraj mora, sa svakim novim litom, ožive stare rasprave. Pošto su tikvice na veliko, kako su rodile praske, koliko je Zvone Blatobran izvadija kumpliri u Krtinama, jema li ča furešti... Nima, lani je bilo bolje. Ka i uvik.
Apropos furešti, zadnjih se godina našla na tapetu još jedna tema - neprimjereno odijevanje. To je zapravo finiji izraz za nešto skroz suprotno - primjereno razodijevanje.
Navodno, tako neprimjereno odjeveni, odnosno primjereno razodjeveni furešti vrijeđaju naše moralne osjećaje. Oštija, điraju po gradu ka da su na plaži. Di to ima?
Tankoćutni kakvi već jesmo, naše moralne osjećaje ne ugrožavaju vlastitom nepameću izabrani vlastodršci dok nas svakodnevno i opetovano lažu, pljačkaju, ponižavaju i od nas prave male majmune, ali nas strašno vriđa kad nasri ulice ugledamo kakvi nabildani torzo istetoviran ka đambo plakat made in Offenburg ili u boljem slučaju - jabukoliku guzičicu u mikro-kostimiću iz Česke Budejovice.
Pritom, tvrde očevici kako je ta pojava toliko uzela maha da su se čak i neki domaći prilagodili općem trendu pa je sinoć na Cimatoriju na končertu limene glazbe viđen Ante Špigeta u kratkin gaćaman ali s različitin bičvama, a Kuzma Canculin greškom obuka ćerinu sokolsku majicu pa mu je više od po trbuja izletilo vanka.
Međutin, mene puno više brine jedna pojava koju opet uporno propagiraju ti nesriknji furešti a to je da prostite - trčanje.
Eto, svako jutro kad gren na posal, ja intran barenko pet-šest takvih koji pod punon trkaćom opremom glavinjaju od Čiova priko mosta do peškarije i ko zna di još oni posli svršu.
I svi do jednoga izgledaju isto, lagašne patike, uske pripijene gaće uz tilo, sportska maja, slušalice u ušiman, onda nike antene koje vire iz glave ka rogi u puža pa puste žice, inštrumenti koji računaju prijeđeni put, korake, brzinu, otkucaje srca, tlak, ko zna šta još sve ne. Ma ne samo šta ih je grubo vidit, nego oni svojim ponašanjem mogu izazvat dežgraciju. Za razliku od nas koji se po gradu krećemo normalno, juski, paćifiko, s noge na nogu, trkači unose totalnu zbrku i nervozu na naše ulice. Borati, to šta oni radu nije trčanje nego posrtanje, dahtanje, glavinjanje, imaš osjećaj da će se svaki čas srušit, upast u more i onda će ga još tokat spašavat. Štajaznan šta on vidi šta on čuje, di će prić ulicu, di neće!?
I kojega vraga on ima trčat? Ako mu je priša, zašto se nije uputija desetak minuti ranije tamo di je naumija ić pa bi stiga lipo na komod, a ne vako trčeći i ugrožavajući sve ostale sudionike u prometu? Znate šta, ja mislin da su ovi trkači svi odreda teški provokatori deboto u rangu mučkog đubra. Toliko su bahati i prepotentni da je to za nevirovat, ali nama tukciman to još ne dopire do možđana. Ko danas može trčat? Samo neko ko je bezobrazno bogat. Mislite da bucan? Pa pogledajte, samo ta oprema koju on nosi na sebi košta više nego koliko u misec dana zaradi pomoćni kuvar u zloselskoj konobi "Bracera". Drugo, on se svako jutro nakon tog džoginga mora istuširat. Koliko se tople vode, šampona potroši za svako tuširanje, pitam ja vas? Dalje, on mora ovu smrdljivu robu u kojoj se spotija stavit prat pa opet trošit novu vodu, deterdžente, omekšivače, sto čuda. Ali to još nije sve, neko ko se se svako jutro tušira posli trčanja mora korisitit kvalitetne hidratantne kreme da mu se koža ne rasuši ka leut pokojnoga Tome. Zato govorin da trčat mogu samo bogati. I onda se oni ka brinu o svome zdravlju? A evo, udrile vrućine, gori asfalt na plus četrdeset, samo je pitanje vrimena kad će kojega od njih strefit kulap pa će bit drž-ne daj sa ionako preopterećim našim zdravstvenim sustavom.
A sve te njijove gušte mi plaćamo. NIko drugo nego mi. Krajnje je vrime da se toj negativnoj pojavi stane na kraj. I zato sam odlučija da ću već sutra ako opet vidim kojega provokatora trkon zaletit za njime, pa da vidimo ko će nakon svega toga vikat ka u onom filmu RUN FUREŠT RUN!!!
Post je objavljen 23.06.2016. u 22:25 sati.