Trudim se, ali nije lako, znate, jer je protuprirodno, a moja priroda je hrckasta.
Ja skupljam, i pod time ne mislim samo na razglednice.
Skupljam odjecu u tolikim apsurdnim kolicinama da bih mogla imati export-import.
Skupljam cipele kao da sam duh Imelde Marcos.
Imam knjiga i casopisa toliko da bi se papirovi moljci hranili godinama.
Biljeznice, rokovnici,blokici i kemijske pune sad vec nekoliko vreca.
Imam sminke,zamislite, toliko da je se lopatom moze nabacati na lice svaki dan, a nakita da mogu otvoriti stand. Da, ja,koja se ne sminkam i ne kitim.
Jednostavno, imam svaceg, i to puno.
Godinama sam skupljala, a sada sve cesce zelim da se toga rijesim.
Ne znam tocno kako je doslo do toga,ali doslo je. Konacno mi je sinulo da su stvari uglavnom zamjenjive i potrosne. Valjda dodje sa vecim standardom, sto li, ili zeljom za promjenom.
U zadnjih par posjeta kuci bacala sam satima, puneci vrece, na uzas mame. Bacila bih i vise, ali ili ne stignem ili nemam logistiku (tacke, auto).
Mnoge stvari za koje sam davno mislila da mi trebaju sada su negdje u smecu.
Odvajam odjecu, razmisljam kome da poklonim stripove, teatralno zelim jednim glatkim pokretom cijele police osuditi na reciklazu.
Daleko sam od Raquel koja baca predano, svako malo, vrlo uporno. Dapace, baca toliko da mi je cudno da ista ima u kuci. Ona je Japanac u dusi, minimizira stvari kao da zivi u 30 kvadrata ili kao da ce svaki gram viska njen stan prevrnuti u provaliju.
Jos nisam, poput nje, slikala pa pobacala sve cestitke za razne trenutke, ali sad vec razmisljam i o tome.
Ne ide to sve super glatko, mucim se ponekad sama sa sobom, ali ipak nekako je krenulo i sada ide.
Nisam jos pocela citati knjigu Marie Kondo , ali malo o njoj cula jesam i slazem se s nekim stvarima koje kaze.
Bacite ako vam ne pricinja radost.
Pri bacanju, ignorirajte obitelj koja vas ometa.
Sretno i minimalisticki naprijed!
Post je objavljen 17.06.2016. u 23:13 sati.