slažem si nešto listu knjiga za ljeto. ovoga ljeta želim pročitati nešto nepoznatog Andrića, kratke priče Borghesa i Pirandella, i Krležu. želim konačno pročitati i Na rubu pameti. iako me vabi Hoellebecketovo Pokoravanje, nekako sam više za neke rupe koje mi fale kada su u pitanju esencijalni književnici. dosta mi je malog, traljavog, površnog, sjebanog suvremenika luzera, nekakvog fejs antiheroja u nekom habitatu...negdje...daj mi staru gardu. Daj mi Ruse. Daj mi jablane. Daj mi makar i Whitmana, kapetane!
kad smo kod žena pak, e tu je situacija upravo obrnuta: nemoj sestro Bronte, nemoj Virginijo ako vuka znaš! hoću Ugrešićku, Drakulić, Olju Savičević, Dortu Jagić-tu je stvarno gusto. žene spašavaju trenutni ugled hrvatske književnosti. definitivno.
problem dakle, nije Ferić u lektiri. kolosalne gluposti koje nam klero desnica servira i sav taj Monthy Python, prizivaju neka plodnija vremena, toliko različita, a toliko nepromijenjive srži.
evidentno je dakle, što bi rekao Vlaović, da će ljeto biti dovoljno dugo za sve te knjige. kada Kraus-Rajterić, žurnalistički tajkun i novopečeni saborski odbornik, upita Krešu Horvata, prvo pero redakcije, da, kojega će vraga raditi u tom Vučjaku? Krešo odgovara:
-pa pročitat ću neke knjige recimo. neke knjige koje još nisam, a koje bi valjalo u životu pročitati.
Post je objavljen 14.06.2016. u 01:27 sati.