Dakle tim ženama ništa, ali baš ništa nije sveto.
U zadnje vrime, pogotovo u Splitu ima ih sve više na stadionu.
Nije da to njih zanima, ali svi idu, pa idu i one.
Idu bit viđene.
I ko zna šta je u tim glavama, biće guštaju ka prasice, u toj areni u kojoj se testosteron priliva priko rubova tribina.
I zamisli te, naše daklen muške monture za navijanje, se sastoju od neki široki majica, i debilni šešira.
A one, one, ka da i nečastivi osobno i personalno šalje, dođu u nekin tisnin veštican, one široke majice nekako zavežu da in se vidi pupak, u dekolteje meću mobitele, a bome su tin pušapovin moga bi in na poprsja stavit i dvi bire i pepeljaru.
I sve je to njiova smišljena sabotaža, one nan oće otet i tu zadnju oazu u pustinji, samo čekan da na semafor počnu vrtit reklame za uloške.
Zato triba zauzet odlučan stav, ne more niko na stadion ko ne smrdi po znoju, duvanu, i pivi.
Te sve lipotice triba skupa sa metroseksualcin, i sviman drugiman, potirat u tri salona za uljepšavanje materina.
Post je objavljen 08.06.2016. u 16:50 sati.