Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/stella

Marketing

Biste li se mijenjali s njima?


Ovo nije moja priča, dobila sam je i podijelit ću je s vama, jer mislim
da je zanimljiva
.


Živeo je u 11 zemalja sveta, išao je u njih bez predrasuda, a sada je u zemlji o
kojoj su, kako kaže, mediji naročito iskrivili sliku. Jedini Srbin koji trenutno
živi u Pjongjangu je Branislav Moro, proslavljeni srpski odbojkaški trener.


– Uglavnom nas i mediji pogrešno informišu, ne znam ni zašto, jer ne postoji nikakav
interes u tome. Mi recimo čitamo da su deca tamo gladna, a deca su na pijedastalu u
odnosu na nas. Imaju bolja obdaništa, bolje uslove, eto počevši od jedne banalne stvari
– teren oko obdaništa im je postavljen gumom od pet centimetara i to im je standard
da se dete ne bi povredilo kad padne. Imaju čak i zatvorene bazene u okviru obdaništa
i to ne jedan, već po nekoliko -priča Moro za srbijadanas.com.

Branislav Moro

Kada dođete tamo, objašnjava, prvo vam pojasne da ne postoji „Južna Koreja“.
Južna se naziva Koreja, a Severna nosi naziv Demokratska Narodna Republika
Koreja. Oni isključivo prihvataju takav odnos i takvo obraćanje prema državi.
Koreja je naklonjena prema Americi, a DNR Koreja prema Kini i Rusiji,
pojašnjava Moro. Po gradu se kreće slobodno, ima status čuvanog lica, kao
jedini stranac u svetu sporta. Kaže da je prošao kroz „skener“ da bi se zaposlio,
ali ne misli da je to nešto drugačije od ostalih zemalja u kojima je radio.

– Oni su vrlo obazrivi ljudi i o svemu se vodi računa. Moj trening je uvek praćen
kamerom, što mi je možda malo u početku smetalo, ali sam posle video da se
oni tako analitički odnose prema svim poslovima, kaže Moro, koji još nije
upoznao „vođu“, ali je sam vođa, Kim Džong Un dao „blagoslov“ za njegov
novi ugovor. Plan je da u novom aranžmanu, u narednim mesecima, dođe
do susreta s njim.
– Ova zemlja ima perspektivu, nikom ništa ne duguje, imaju fenomenalnu
industriju hrane. Njihov prosečan lični dohodak je između 300 i 350 dolara,
ali stan i kola dobijaju od države. Ne plaćaju školovanje, ne plaćaju zdravstvo,
ne plaćaju komunalije. Država obezbeđuje sve, tvrdi naš sagovornik.

Kad je u pitanju plaćanje, tu su vrlo fleksibilni.
„Uđete u prodavnicu i piše „11“. Vi date 15 dolara, oni vam vrate 4. Date u
evrima – vrate vam u evrima. Nadmašili su i Crnogorce. Domaću valutu
nisam video, ali ima i prodavnica gde se kupuje isključivo domaća roba.
Postoje i fri šopovi, ali ne znam zašto nose takav naziv, kad kupujemo i mi
(stranci) i oni (domaći stanovnici)“, priča odbojkaški trener.
Moro smatra da mladi u Severnoj Koreji imaju potpuno drugačije utemljene
vrednosti, pa uticaj sa Zapada, i da dopre do njih, kroz muziku ili film, ne bi
mnogo promenio:

– U mojoj ekipi sve devojke znaju da sviraju klavir, violine, što je kod nas već
postalo neobično, takoreći egzotika. Da ne pominjem čitanje knjiga, jer ne
mogu ćerku da nateram da pročita ni dve knjige, iskren je naš sagovornik.
Jednom je na treningu u najsavremenijoj teretani pustio modernu, zapadnu
muziku, ali niko nije bio oduševljen.
– Njima se nešto i ne sviđa takva muzika. Slušaju, mogu vam reći dobru
muziku. Imaju jednu fenomenalnu grupu Morango, žensku grupu sastavljenu
od jedno 16-18 devojaka, od kojih 6-7 pevaju, a ostale sve sviraju. Bila je
slovenačka grupa Lajbah u Pjongjangu, što je meni neshvatljivo.

Ceo dan u spa centru, toliko modernom da su u njemu napravili i veštačke
talase, košta dva dolara.
– Ne mogu da tvrdim, ali dobijam informacije da se razvilo desetak velikih
gradova, naročito na moru prema japanskoj strani, i da su se tamo
napravila ozbiljna letovališta.
U glavnom gradu je oduševljen, između ostalog, čistoćom.
– Dajem 100 dolara ako nađete papir na 10 kilometara. Pjongjang je kao
grad skockan, sređen, ulice su široke, trgovi veliki, a sve je vrlo uređeno.
– Stvari koje oni imaju su neuporedive. Infrastrukturu koju oni imaju mi
nemamo, ne zbog Srbije kao Srbije, već zbog situacije kakva je u Evropi.

Po radu, redu i posvećenosti, mogu da se izjednače sa Japancima, kaže
Moro o karakteru ljudi u Koreji. Objašnjava da tamo nema noćnog izlaska
kako ga mi pojmimo. Jednostavno, oni nemaju naviku da tako izlaze:
– Ipak se oni mnogo više druže. Idem gradom, a ispred svake zgrade
odbojkaški teren i oko 6 sati svi igraju odbojku, a oni koji ne igraju navijaju.
Druže se. Kao mi za vreme bombardovanja. Oni su upućeni jedni na
druge, jako puno se druže, cele zgrade izlaze na ulicu i ja ih gledam
zapanjeno, iskren je sagovornik.

On je govorio i tome da li je odnos prema vođi fanatičan, kao što se predstavlja.
– Obično možete pročitati da to izgleda fanatično, ali meni izgleda fantastično.
Voleo bih da mi isto tako volimo našeg predsednika, ma ko god on bio, ma
kog uverenja, koje god političke stranke. Predsednik je zaslužio da ga poštuje
narod koji ga je izabrao i samim tim i da ga voli. Te norme bi trebalo da važe
za svakog predsednika u svakoj zemlji.

Što se tiče sporta i sportskih uslova, mogu da kažem da imam verovatno
bolje uslove za rad nego 90 odsto klubova u Evropi. Imam bolje uslove nego
u Nemačkoj, a da ne govorim o našim uslovima, kaže Moro.
Radi u klubu pod nazivom „425 sport klub“, gde je 425 oznaka armije koja je
zadužena za oblast sporta. To je jedna, u bukvalnom značenju, armija
sportista, jer 90 odsto sporta je regulisano kroz armiju, ostali deo kroz policiju.

– To nije ništa neobično, takav sistem praktikuje se i u pojedinim regionima Kine,
objašnjava nam on. Oni ulažu puno u sport, čak ima i ulica u Pjongjangu koja
se zove Ulica mladosti, u kojoj se nalaze 32 sportske hale sa gledalištem. Svaki
sport ima svoju halu. Ipak, odbojka ima posebno mesto, a popularan je i fudbal.
Što se situacije sa medijima i sa praćenjem situacije iz sveta tiče, kaže da je na
internetu lako uporediti sliku iz sveta sa onom koju oni prenose.

– Njih nikad ne bi zanimale pojedine mreže, što se interneta tiče, niti Farma,
nemaju takvu vrstu interesovanja. Totalno su u drugom smeru. Imaju svoj
nacionalni program i to je to. Po meni, oni jako nalikuju bivšoj Jugoslaviji.
Imaju proizvodnju i kompjutera, svi oni znaju i da rade na kompjuteru,
ali samo u smislu posla. Oni su vrlo upućeni, nisu neznalice, kaže Moro.
Sa generalom, koji mu je i veza sa „vođom“ pregovara da još ljudi iz
Srbije povede u ovu, za ostatak sveta, i dalje, mističnu zemlju.


Post je objavljen 16.06.2016. u 07:45 sati.