Marketing
"I Want To Break Free"
Postoje automobili i postoji Honda! Odkako sam 1998. kupio novu Hondu sedan, za mene je to najbolji automobil koji sam ikada vozio. Slažem se da ima i boljih i bržih i kičastijih automobila, ali meni, osobno, taj automobil je sjeo kao rukavica na ruku. Ta, šesta generacija, je zadnja prava Honda koju je dotična firma napravila. Honda mora biti niska, široka, raskrečena i prvenstveno brza. Kasnije su napravili kutiju, pa su napravili previše avangardni dizajn, i ono najvažnije, ubili su motor pod pritiskom povampirenih ekologa. Uživao sam u svakom trenutku za volanom te Honde 12 godina. Srce mi je stalo kad sam je se morao odreći...
Kako mi kćer ima takvu Hondu, odbijao sam ju voziti, jer je bila nehajna prema servisiranju. No, prije par tjedana, ipak sam odvezao zanemarenu siroticu kod Damira, najvećeg hodajućeg mehaničarskog maga za Honde na ovim prostorima...
I tako, prošle nedjelje, divan dan, ONA i ja posudimo Hondu i krenemo u Dugo selo. Kaže ONA, "vozi se polako, da prišparamo benzu". Još uvijek imam dva uha, pa nisam ništa komentirao. Popnemo se na Slavonsku i tu se stvarno vozim kak je zakonodavac propisao. Nisam blesav, pa sve je puno kamera, a i plavci opet imaju nekakvu akciju punjenja državnog proračuna.
Otvoreni prozori, zadnji samo pet prstiju, da nemam prejaki propuh kroz kabinu, rock'n'roll iz stika i kenjaža do Ikeje. Naravno, da su kod Ikeje, na samom ulazu na auto cestu, stajali sa najnovijim high-tech radarom, loveći pušioničare koji su me u međuvremenu obilazili, misleći da nema frke.
Prolazeći kraj njih, pristojno mahnem dečkima, kojima nije lako na ovom suncu u zenitu. Red je red, čohaće treba financirati i najlakše je njih, sirote, poslati u "Geldmacherei"...
I čim smo ih prošli, neki mladac u škodi, koji kuži igru i cijelo vrijeme je "kenjal" iza mene, daje žmigu i krene me obilazit lijevom trakom. E sad, dosta zajebancije i tata prešalta iz pete u treću uz "pedal to the metal". Hondica je reagirala očekivano, kao da si ispaljen iz topa. Valja napomenuti, da me ONA čita ko knjigu. Uobičajno, čim prešaltam u nižu brzinu, ma kaj prešaltam - čim se primem za mjenjač, počinje tirada o rastavi, izlaženju iz auta, epiteti i slično.
Ovog puta, na moje čuđenje, nije rekla ništ. Samo je malo pritvorila prozor! I dok sam šaltao "na crveno", a kazaljka počela prelaziti 180, samo je pojačala pjesmu iz naslova! I tak smo mi do Rugvice, samo napravili vuuuušššššš, prolazeći sa dve glave kraj propisno vozećih automobila, čiji su putnici dolazili u napast, da otvore vrata i odu na pišanje, misleći da stoje...
Skretanje na Rugvici, full otvaranje prozora i mam odmah pedeset. Muzika se nije stišavala. Nikad se ne "drapam" kroz selo, to je blesavo, a i plavci znaju stajat kod ribnjaka.
I tak, Damir je opet napravil vrhunski posao, ONA i ja smo se malo "istutnjili", u ponedjeljak se ima o čemu pričati...:))))))
ps. pogledati urnebesni video:
Post je objavljen 02.06.2016. u 07:34 sati.