Slobodan, slobodan kao ptica. Ah, kako li je vani lijep i divan dan. Pogledao sam u bistro nebo i uputio smiješak cvrkutavim ptičicama. Vjetar se nestašno poigravao mojom kosom, koja je lepršala na sve strane. Sunce, o kako me punilo toplom energijom, zrak je bio svjež i čist, a u glavi mi je lagano... melodično svirao Chopinon "Proljetni valcer". Zatvorio sam oči... potpuno lagano... potpuno nevino... te brže bolje zapalio jebenu cigaretu. Cuclao sam tu cigaretu kao da mi je zadnja, jer u tom trenutku se pojavio... ON!!!! Usrani TPO mi dođe iza leđa i na uho mi šapne - Ej srećo imaš pljugu?-, sva radost ovoga svijeta je nestala, kao da mi se dementor približio, ali čini mi se da nisam bio daleko od istine. Neznam iz kojeg razloga ali TPO me uvijek, ali uvijeeeeeek zove "srećo". Sad da se razumijemo, ja nemam ništa protiv osoba koje imaju simpatiju prema istome spolu, naravno, nemam razloga za to, nikada mi nisu ništa nažao učinili i sretan sam što i oni mogu voljeti, a ljubav je veoma snažan osjećaj, ali to je TPO ljudi... gad, gnjus, njegov ego je ispred njega toliko ogroman da niti on sam ne shvaća koliki je gad od čovjeka. Uskoro će biti post gdje ću ga opisati kao što sam opisao sebe.
-Nemam, ovo mi je zadnja...-, naravno da sam lagao. Pa lik niti ne zna pušiti, pafta, jebote počne ti bit žao cigarete koja mu je u rukama.
-Haha ajoj, onda ćemo partati ovu tvoju?-, umm onak ne?!
-Može.-, ....mrzim se.
-Ajde daj mi sada dim.-, pa gle gada nisam niti zapušil pravilno... dao sam mu cigaretu i pogledao ga. Povukao je dim ali ne u sebe nego u usta te napućio ribe kao poluretardirani som i izdahnuo van.
-Uff, dobra je, baš ti onako paše dok povučeš, znaš jer moraš povuč da osjetiš cigaretu, pa izdahneš dim van da ne ostane u tebi jer ti se bude počelo vrtjeti.-, dubokoumno sam se složio i pokušao resetirati svoj upravo sprženi mozak nakon ove izjave. Pušim već 4 godine, valjda sam onda skužil kak se jebeno puši. I tako narednih 20 minuta, koliko i traje naš veliki odmor u školi, sam stajao i gledao u njega dok je on opet po tisućiti put pričao priče koje su em bile neistinite, glupe i tako manje bitne u mom životu. Hm.. dati ću vam primjer razgovora. Čik je izgorio nakon toga, nitko ga nije ni pušio, moje misli su bile drugdje a TPO je zbilja mislio da ga slušam. Gledao sam mu tu mutavu facu i isprva kao i svaki put razmišljao da ga zarežem žiletom, jer smatram da će tako puno lijepše izgledati, mislim čovjek ne bi bio prestrašen kada ga vidi na ulici.
-E jaoo, znaš što se meni dogodilo jučer? Znači, išao sam poslije škole u birc sa frendom, i znaš tamo radi jedna konobarica ono ja nju poznajem, kužiš svaki dan sam tamo skoro i tak sam bio tam ono da me malo gleda i to sve. Meni ali samo meni prodaje pivu nikome drugome, znaš kako je to dobar osjećaj? I tak ono ja pričao snjom, e da i došao sam doma pa sam sa svojom ekipom iz vatrogasne imao neke malo vježbice i to, pa smo išli piti u Denim, a to ti je birc kod mene, tam je bila neka mala uff, mene je gledala stalno i došao sam do nje i ona mi je odma dala svoj broj, e i onda sam ti išao sa svojim frendom na igralište igrali smo nogomet, mislim ja tebe ne kužim zakaj ne voliš nogomet, no i onda sam došao doma imao sa sa svojom obitelji pokersku večer i sve sam ih spotrl, i onda sam se bil otuširal znaš ono koristil sam neki novi gel za tuširanje, pa sam se opral i onak, išel sam spavati al prije toga sam moram zdrkati na konobaricu i ovu malu danas, pa sam bil svršil po sebi, a kaj malo sam s rukom obrisal nikaj strašnoga i onda na fejs otišao malo i tako ono ljudi me vole imal sam puno poruka hehe i znaš to mi se desilo jučer... a brate mili daj i ti budi ko ja, malo ono muvaj ljude druži se s njima, nemaš curu već kolko dugo jebote, pa kurac ti je postal paučina, mislim neznam kak je to ja ti svako malo pojebem neku tak da kužiš... moraš biti više ko ja, ja sam ti uzor znaš i ti si izgubljen bez mene i budem ti ja nabavio neku od svojih kurvica da te obrade... malo si čudan kužiš, ti imaš nekakvi karakter koji je odbojan svima ja ti to dobro znam. Saznali smo da se baviš nekakvim meditacijama i to, pa kaj si ti vještica nekakva zakaj se baviš mag...-, aaaa nee nije uspio završiti, nisam mu dopustio. Dogodio se jedan od rijetkih trenutaka kada se ja zapravo izborim jer počeo je manipulirati u razgovoru, a manipulatore i one koji naređuju prezirem, jer ja nemam toleranciju nad autoritetstvom... a to je već priča za neko drugo vrijeme. U tom trenutku je vjetar zapuhao, a ja sam se TPO konačno nakon dugo vremena unio u facu i zaprijetio mu!
-E sad bi bilo jebeno dosta!!! Pričaj, hajde!! Usudi se izgovoriti do kraja dana još ijednu riječ o meni, pokušaj me slomiti, pokušaj mi oduzeti svu moju energiju samo da bi sebe nahranio, samo pokušaj. Reci ti kaj god hočeš ali ne petljaj mi se u stvari koje pogotovo TI ne razumiješ, jer ih se bojiš!! Izazivam te... Koliko god miroljubiv bio, ovo mora prestati jednom za svagda, ne mogu te jebeno trpjeti, jel ti sebe uopće čuješ kaj govoriš?!!! Tako mi i treba kad sam se upustio u prijateljstvo empatičara i narcisoida, a to dvoje su najgori neprijatelji... kao vatra i led!- uhh.... počelo mi je biti žao, a zašto, nisam imao pojma. Nisam se htio derati na njega, jer ja to nikome nikada ne radim, ali moji osjećaji su bili jači. U sebi sam osjećao elektricitet, pa sam otišavši od TPO-a primio metalni dio ulaznih vratiju škole i stresao se od "kratkog spoja". Zamislite da tako svaki dan slušate istu verziju priče samo sa promijenjenim sadržajima. Prokleto je bolesno, prokleto je prokleto.
-Hahaha ajoj srećo baš si smiješan kad si ljut!-, doviknuo mi je TPO... pa ti mene zaista jebeš, zar ne? Baš sam se veliko odmorio jebem ga....
Post je objavljen 31.05.2016. u 20:45 sati.