Jeli smo batak sa šunkom i sirom, pričala sam ti u usta. Smijali smo se, ti meni i ja tebi i mi skupa drugima.
Pili smo vino. I ono slabo i ono jako.
Imali smo planove. Smišljali smo što ćemo.
Trebali smo u zoološki.
Bili smo na cugi. Pili smo sok.
Ti si pio cappuccino. Obožavam kad piješ cappuccino. Samo ga ti piješ, nitko drugi.
Razgovarali smo puno.
Dopisivali se.
Rekli smo si svašta. I ništa i svašta.
Imala sam osmijeh. Smijala sam se. Jer si ti bio tu.
Jer si postojao u mom životu.
Jer sam te mogla zagrlit, mogla sam te poljubit, mogla sam te gnjavit, mogla sam te davit.
Mogla sam te pomirišat.
Mogla sam ti poslat poruku. I smješne slike. I video.
Bio si tu.
Bilo mi je lijepo.
I mislila sam da smo nešto postigli. Mislila sam da smo napokon nešto napravili. Da imamo pomak.
Mislila sam da si se promijenio.
I onda si opet potonuo. Nestao.
Opet.
OPET.
Opet ja ne postojim. Opet nisam bitna. Opet je sve nestalo.
Sva obećanja i nade i planovi i želje.
I moj osmijeh.
Opet je nestalo.
Više od ičeg te želim kraj sebe.
Više od ičeg želim da si tu.
Želim te zagrlit i poljubit i nazvat i vidjet kad god mi padne na pamet.
Više od ičeg te volim. Želim sve s tobom napravit. SVE. S TOBOM.
S nikim drugim.
Imaš mane. Imam ih i ja. Mislila sam da možemo kontra toga. Da možemo to pobijedit.
Ti svoje, a ja svoje. Mislila sam da ćemo bit sretni skupa, znaš?
Više od ičeg želim bit sretna s tobom. Više od ičeg želim da ti budeš sretan sa mnom.
Da mi zlatna ribica kaže da će mi ispunit želju, tražila bi je nas dvoje sretne skupa.
Ali to se nikada neće desiti, jelda?
Ti ćeš uvijek imat hrpu svojih obaveza, hobija, sastanaka, poslova, rješavanja ovog i onog. Uvijek. Ti ćeš uvijek bit negdje, a ja nikad neću bit s tobom.
Zašto si takav?
Zašto ja nisam dovoljno? Zašto ja nisam dovoljno za tebe?
Što sam još mogla napravit, s čim sam se još mogla dokazat?
Možda nisam uvijek bila fer, možda sam fulala puno puta, možda sam imala krive pristupe i načine i nisam te sasvim razumjela. Možda. Sigurno!
Ali sam se toliko bojala da te ne izgubim. Sve sam bila u stanju napravit da sve ispravimo. Tvoje i moje greške.
Ne mogu zamislit tebi ravnog. Kakav god da si bio, što god da si mi napravio...i dalje ne postoji nitko kao ti. Mislim da nikad ni neće.
Želim biti sretna s tobom.
Želim da me nazoveš i kažeš da je sve drugačije, da će sve biti dobro, da ćemo sve rješiti, da ćemo biti sretni. Želim da mi to kažeš i želim da se to zbilja dogodi.
Volim te beskrajno. Imaš moju riječ da te volim beskrajno. Do neba pa oko cijele planete pa oko Sunca pa opet natrag na Zemlju i tako milijun puta - toliko te volim.
Ali ne možeš me mučit na taj način.
Ne možeš stalno mijenjat mišljenja.
Nije u redu.
Zašto se nisi borio protiv toga?
Ja sam se borila protiv toliko toga da ostanem tu, kad je zbilja bilo teško. Zašto ti nisi napravio isto? Zašto me ne želiš u svom životu?
Ja tebe želim u svom.
Isuse, znam koliko ovo zvuči patetično. I jadno. I znam koliko bi se netko smijao da ovo čita.
Ali kad je istina.
Boli me i povrijeđena sam i tužna i beznadno se osjećam.
Sretna sam kad si tu.
Molim te Bože za čudo.
Promijeni se, vrati se, voli me. Promijeni se, nađi me i voli me. Tu sam, čekam te. Čekam taj trenutak. Polažem zadnje atome nade. Molim te, promijeni se, nazovi me i doći ću.
Vrati mi se, ljubavi.
Želim da budemo sretni.
Post je objavljen 27.05.2016. u 17:19 sati.