autorica:Mirjana Bačić
Jutro rosom posuto
livadom šećemo
rukom pod ruku
svako u svom svitu
makove gledamo
zelenu travu
šarene leptire
sve je prelijepo
priroda je čudo
odjednom zastanemo
prostirku rastrimo
na leđima nebo gledamo
tražimo
svaki oblačić nešto znači
moj, tvoj igrajući broj
tamo vidim sve želje
osjećam zrake energije koja me zove
smije se…ručicama maše
čudno se pogledamo
poznamo
našeg anđela ne zaboravljamo
raširi krila…visoko leti
golubice moja…nas se sjeti
a kad pođemo ispred nas poleti
staza je duga ne znamo puta
hoću…čujem, a san nestade
uplakano lice sama obrišem
odvela te zauvik…na nju se ne mogu ljutiti
mene ostavi u tuzi
e golubice moja ne zaboravi me
kad me poželiš i ja ću poći
sa tobom i papom mir naći
u raju tom zagrljeni zajedno.