Relativno sunčan dan, onako, pokoji oblaci ali totalno su zanemarivi. A pošto je lijep i sunčan dan, zatvaram se u kuću kao Drakula i ostatak svijeta ne zna da postojim. U svojoj sobi puštam korijenje te usput pratim živahnu sestru koja me pokušava pobijediti u šahu. Trudi se malena, to mi je drago jer pokušava riješiti problem gubljenja ponovno i ponovno dok me negdje ne ulovi u grešci.
-Isuse... pa kak si me opet dobio?!-, razborito je mahnula rukama.
-Nemam blagog pojma...-, iskreno neznam igrati šah na onaj strategičarski način, ali znam što figurice rade pa reko da iskoristim njihove sposobnosti.
-Pa kak nemaš pojma, već si me pet puta pobijedio... PET PUTA!!!-, histerično je pokazala svojih malih pet prstiju.
-Imaš osam godina, a već si sad dosta dobra u šahu... velim ti zbilja mi je teško igrati protiv tebe.-, u njezinim se nebesko-plavim očima iznenada pojavi nada, a na licu širok i iskren osmijeh. Ah budalica moja. Obožavam ju, jao koliko god se ona i ja ubijali, da nju netko dirne a da to nisam ja, taj instantno ostaje bez glave. Valjda se to zove "bratska ljubav".
-Idemo se igrati vani?-, upitala me mala plavokosa.
-Ne?-, znam što mislite... đubre sam, devedesetak posto vremena joj odgovaram sa NE pa mi je moguće već prešlo i u naviku.
-A daaaaj noooo... baš si neki.-, naravno da mi je dala taj tužni pogled koji nisam mogao odbiti jer ima jebeno reflektorske "kawaii" okice.
-Ahh... no ajde... idemo se loptati?-
-IDEMOOOO!!!!!!!!-, okej smiri se živahna!
I pođosmo moja sestrica i ja prema van, uzeo sam našu omiljenu loptu koja mijenja boju kada je zagrijete pa je tako originalna boja crna a kad ju zagrijete recimo rukom, ostaje otisak žućkaste boje vašeg dlana na lopti. I prije nego što smo uspjeli izaći van, pojavi se kletva koja hoda na dvije noge.
-U pičku mile matere, da ih jebo u kurac s tim, pas mater jebo v pizdu poznanjsku, koju pičku materinu, jeboti cucak mater.-
i da... to je moj pradjed, kud hoda tu izgovori tisuću kletvi po koraku. U tom trenutku nije bilo nikoga u kući a pradjed je išao iz toaleta prema svojoj malenoj sobici. On uvijek tako razgovara sam sa sobom, a još više razgovara kada shvati da je u blizini netko od ukućana tako da može javno popljuvati sve... ali doslovno sve kaj se more popljuvati, i crkvu i političare i susede i svoju ženu i rodbinu u petnaestom koljenu itd. A zapravo sve kaj govori se vrti u istim segmentima.
-Što te muči deda?-, kako sam to rekao mislim da me niti činčila ne bi čula, a pogotovo ne čovjek od 85 godina pa sam ponovio malo glasnije.
-Što te muči deda?!-, trgnuo se iz svojih misli i napola izgovorenoj rečenici "ciganske kurve". Progovorio je hrapavim, i pomalo pijanim glasom.
-Što bi bilo?-, očekivani odgovor, i ja isto pitam gluposti.
-Ma ništa deda...-, nastavio sam put prema van i otišao se dodavati i loptati sa sestrom. Uživali smo, a onda se dogodio "show".
Zamislite sada ovo:
Pradjed izlazi iz kuće sa vrećicom u kojoj nosi praznu bocu jamnice i ključeve od svoje kleti. Lelujavo hoda do svojeg srebrnog Clio automobila i splašeno stane gledajući u mene i sestru.
-Praunuče moj... što to koristite?!-
-Loptu deda...-, vatrenim pogledom promatra loptu.
-Nemoj... baci ju, hiti ju, zapiči ju nekam u tri pičke mile materine, lopta je crna pa zar ti ne razumiješ? Nemoj se baviti vražjom magijom i još ovu malečku u to... AHH!!! Kaj je to?!!-
-Deda kakva vražja magija ovo je lopta koja mijenja boju!-, lopta je požutjela zbog mojih i sestrinih dodira a ded se usrao kao grlica.
-Što je na ovu kuću palo, unuci su mi opsjednuti vragom i koriste črnu magiju protiv mene jao jao Bog vas oslobodil greha.-, moja sestra se smijala, a meni je mozak pregorio od ovakve retardacije koja je prošla kroz moje uši... mislim znam da je čovjek živio u praznovjernom dobu ali ovo je nenormalno, koliko je star toliko je i pošašavio, a valjda to tak treba biti. Mislim ak neznaš o čemu se radi onda bolje šuti... Deda je znači praktički odbježao u kuću a ja sam namjerno uzeo štap i došao do njegovog auta, te na podu pored auta ogrebao i nacrtao pentagram te smjestio tu "kameleon" loptu na sredinu pentagrama. Za kraj sam odgledao njegovu neustrašivost kada je ritnuo loptu i uzviknuo -Ma marš u pičku materinu beži od mene!-
Imao sam plan da navečer kada ide sam do kuhinje po nešto za pojesti, zaogrnem plahtu oko sebe, zapalim svijeću i po stepenicama bacim tu loptu da ona prva dođe do njega i zbuni ga a onda se pojavim ja i glumim da sam vila Velebita koja će mu uzeti dušu ovom zapaljenom svijećom. Ali mislim da ništa od toga, nisam tu da ubijam ljude srčanim napadajima. Eh... a da sam takvo nešto ispričao gospodinu Jučer... ostao bih razočaran. Mora da su to vražje magije...
Post je objavljen 25.05.2016. u 22:38 sati.