Autorica.Mirjana Bačić
Da mi je sad poći u more
zadignute suknje rashladiti noge
pa onako zaplivat…u robi sva
ribe bi se pripale…vidi ove stare
mudante bi sigurno ispale
nogice bi moje vješto plesale
ježina se ne bojim…samo ikru volim
a tebe bih rado tumbala doli
ispustila bi uzdah kao nikad
jer vila ima samo u snovima
one se prikradu kad svi spavaju
maska ti ne treba
nitko te ne gleda
tad izroni i ti na tren…da ne pukneš
jer ja ću sada poći u dubine
jednom opet tebi ću povirit
ne daj Bože da te zaboravim
igru ponoviti…kovitlac stvoriti
kao pijavica tebe usisati
nećeš ni znati…što će se dogodit
jer ti u mene nema milosti
ljubavlju se hranim samo u moru
ipak sa tobom ostati vječno
plesati noću moj maleni jedini…