autorica:Mirjana Bacic
Prilazi mi…barku ostavi
sidro baci…jidro zatvori
u Luci ostaje…ta pozna je
naša je zauvijek…uvala lipote
gledam te…koračaš polako
more pojača…sidro dižeš
ni prstom me ne dotakne
oluja nasta, uzburka more
ode moja barka…da se o hridi moje ne razbije
koje ga šapatom zovu…traže…olujnom moru
ljutit pogled bace…zašto baš sad?
zar ne vidiš da na obali dugo čekam
za inat mi nedaš more,
a ja te tako ludo volim
k'o mater dite u krilu
njišem te i vapim
daj fermaj…pusti da i ja uživam
sa mojom barkom zaplovim u dalek svit
zauvik…odgovori mi
bezdušno more moje ljubavi
ja sam ti uvijek virovala
izda si me baš danas
kažeš…dolazim…pomiri se tim
ja ipak ostade na obali…svoj brod čekati.