Počeo je novi modul njemačkog jezika. Neki bi pomislili da sam nešto naučila na prethodnom. OK, jesam, ali ne tražite da dokazujem. Neće moći ove noći.
Tečaj nam se odvija na 4. katu. Liftu treba sto godina da se ustojiti pojaviti. Ponekad odem pješke. Tako neki dan se mislim hoću li čekati lift ili idem polako (brzo ne mogu) pješke, a Somalka me uhvati ispod ruke i ajmo pješke. Ja usporila, ipak je žena trudna, a ona preskače svaku drugu skalinu i mene ostavlja u podignutoj prašini. Inače, dolazi iz obitelji s desetero djece. Sad razumijem zašto ona želi imati minimalno 5. Ja ne stignem napisati post za blog a ona je već po treći put trudna sa svojih 33.
Grupa i dalje raste. Došle su nove kolege. Hrvatski udio se povećao. Sad smo dvoje (pretilih). Par godina mlađi dečko (kaže „Aus Kroatien, aus Dalmacija“) došao prije pola godine u Njemačku, pa krenuo na tečaj, a u slobodno vrijeme dadilja dijete svoje sestre. Pridružio se i Etiopljanin, diplomirao političke znanosti, oženio Njemicu i sada traži posao. Grkinja s kojom pričam na hrvatskom jer ne zna engleski, ali zna ruski. Pala na ispitu, pa ponavlja gradivo. Lik iz Moldavije je kao brat kolegici iz Moldavije. Nevjerojatna sličnost. Talijanka ga ne voli. Pokazuje mi kožu na svojoj ruci i kaže: „Ne sviđa mi se njegova koža. To se tako kaže kod nas. Baš je antipatičan.” Meni su svi tako simpatični da jedva čekam ići u školu – samo da se družimo. Učenje… ono se, ovako i onako, odvija usput.
Zanimljivo je zapravo kako u toj učionici vidimo ponešto karaktera pojedinca te njihovo snalaženje u učenju stranog jezika, ali svako od tih ljudi ima toliko priča u sebi da mene sama pomisao na to oduševljava. S obzirom da znam da je Koreanka spisateljica, išla sam vidjeti neke linkove koje je objavila na Fejsu i nađem njen Ted talk i oduševi me (naravno da znam koreanisch. not.). Dok u našoj učionici ne može izgovoriti “ih” (ich”) nego “ihi”, u prepunoj dvorani zaokuplja pažnju svih prisutnih, nasmijava ih. Svi je zainteresirano slušaju. Samopouzdana je i izgleda fantastično (tad je imala samo 51).
Pozvala me na kavu. Jedva čekam. Možda i ja budem neki lik u njenom romanu. Nadam se da će mi skinuti koju kilu, čisto kao znak dobre volje i podrške s obzirom da već (čak!!) 3 dana ne jedem slatkiše. (Bravo ja!)
Post je objavljen 12.05.2016. u 00:18 sati.