autorica:Mirjana Bačić
Ovako pisati mogla bih puno
al’ sad ne znam ni moje ime
pamet mi osta Croatio mati
svakim danom sve više patim
ponekad stanem pa se zamislim
do kada grope konopa tegliti
srce moje daljine vuku
a godina još malo ostalo
putnik vječiti ja postala
zapitam se često di sam?
što radim u tuđini sama?
al’ jedno sigurno znam
mom moru ja se vraćam
obećajem more
samo tvoja ću biti
i ničija druga neću kriti
držim te za rič
brzo reci kad ćeš stići?
da ti pismu zakantam
malo srce zamantam
kapljice soli za me si prosulo
putove nove otvorilo meni
horizonte divne sa zalaskom sunca
kraj tebe doista moj je raj
volim te beskrajno more znaj
ruke me tvoje nose
u daleke krajeve
pjesmom na usnama
šapatom iza uha
osmijeh su mi vratile
tilo ljubavi napojile
usne žedne sokom pojile
more poezijo moja
ne mogu…ti si mi sve
poljubim ti lipo lice
kruha…vina na stol
postelju ti spremim
da zaboraviš na bol
hvala ti Bože za poklon tvoj
more će ostat u srcu mom
ono je lumin i svitli mi put
a ja ga ljubim dok sunce sja
sa njim ću poći u beskraj.