I sad šutim, nemam reći što.
Gotovo je prije neg' je počelo,
Te su slike sada i budne i žive
Ja sam naviknut na odabire krive.
Tvoj je odabir da šutnja pobjedi,
Stvar je gotova i može početi...
Ovo kajanje kojem pjesnici se dive,
Ja sam naviknut na odabire krive.
Odlazim ti bez da kažem
Kako značiš mi,
Poznaješ me, znaš da lažem
Al' oči zatvori.
Bar zažmiri dok ne prođe
Laž nek istinu popije,
Kad ti kao meni dođe
Pretvaraj se da to ništa nije...
Post je objavljen 05.10.2016. u 10:48 sati.