autorica:Mirjana Bacic
Kad se sjetim…sve mi je
prođe…mora…ide dalje
možda ne znam stati
jer kad stanem nestajem
ma pusti…proći će
ne predaji se…kažeš
ne boj se…samo ponekad
k vragu bi dala sve…………na kružnom
kroz crveno nastavim…tad
vidim tvoj osmijeh…hrapav
nije jasan luta u tami…traži me
kažeš jasan je…nasmijem se
grč popušta…jurim poljima…trčim moru
tamo je ljubav moja…tamo je poezija snova
nježno je zagrlim…da ne pobjegne…
ni ljuske nedam…sve uzimam…ostade sa mnom
sad kraj mene šeće…vesela pogleda u more gleda
srcem pišem…možda dobro i nije…osjećaje iznijeti
ne znam drugačije…pisma mi je stalno u glavi
kad jedem…šećem…spavam…ona živi u meni
najbolja mi je prijateljica…ne plaća ni stanarinu
nastanila se besplatno…dušu i tilo mi zarobila
znam, ta živi u meni…prilazi…izvoli…niš ne platiš
poezijo moja…ljubavi koja se ne plaća…samo ljubavlju
iskrenom uzvraća…ostani u meni do kraja života