(...ili priča iz Zone Sumraka...)
Kad nisam na brodu a lito je, doma se vraćam uvik u istu uru, kasno popodne ili predvečer, kako hoćete. S plaže, ofkors, šugaman priko ramena, kratke gaće, šlape i sunčane očale. I prije nego uđen u zgradu, opletem par pivkana sa lokalnim pijancima u kvartu. Naručimo piće i palamudimo o svemu: sportu, ženama, politici, seksu i tako u krug. Umoran sam od sunca, slabo marenda, pa me par pivkana već uvati i osjećan se baj-baj, lebdim, dobro mi je, čak bolje nego kad bi u srednjoj školi zapalili džoju i onda to podebljali Debitom.
Vrime je za poć doma i ja se opraštam sa kvartovskom bagrom, a to je stoka koja može polokat kišu Isusovu. Iden prema zgradi, ulazin u portun.
Odjednom osjetim neku neprirodnu tišinu. Ka da je sve do maločas bilo glasno, bilo živo, a sad se utišalo.
Penjem se uz stube, 8 katova a lifta nema. Molio bih vas da ovom prilikom pokušate pogoditi na kojem živim ja...
Prizemlje, šuška se iza vrata, pomiču se špijunke. Nisam paranoičan, ali mislin da se ekipa zaključala iza svojih vrata i da me ćiri kroz rupicu. Prvi, drugi, treći kat, sve je isto...A onda na četvrtom, na vratima ona...gospođa iz Metropole, friško useljena, u tajcama i nekoj majičetini, zaliva cviće, a dojke joj gotovo ispale...Meni skoro pa neugodno. Sve gledan u stranu, al ovo je đava, eto je:
"Gospon Max, pa kak ste kaj? Jel to s plaže, ne?"
Mislin se, a ne, vraćan se s večernje mise s šugamanon priko ramena...a je ima dobre ćiće...
" Ma s koje plaže gospođo, krvavo van ja radin...nisan van ja ka ovi ostali šta češu niku stvar po cili dan..."- tučen joj kontru onako u po gasa.
Ona mi se primiče, osjećan njen miris, mislin da je bvlgari omnia, a ja bižin uza zid.
"Ajte na bićerin"-kaže ona.
Ajme judi moji, ča ona smišno to govori - bićerin. Ka da ja rečen - štrukle.
"Ma diću sad-kažen joj. S posla san, a drugi put....
Ona ništa ne govori. Gleda kako se penjen gori, a iman još pola puta prevalit. Mahne mi. Mahnem i ja.
Na petom me presretne Bucmasta.
"A je đavlija ova. Kaš je kresnit?"
Ja gledam u Bucmastu ka da gledan iz tuđe glave.
"A issa ti....Nis ti sva svoja, a? "
Bucka mi ne da proći. Ona livo ja desno. Ona desno ja livo.
"Ma nabijem te-kažen joj"
"Kaj ste rekli gospon Max?-čujen gospođu iz metropole.
"Ma ništa vama"-govorin ja i prokinen Bucku šakon u rame.
Ona mi vrati, a ja se skoro strovalin po tleju. Je luda mislin se. Dižen se i iden dalje. Na šeston čujen hihot iza vrata.
Pa benti iruda, di ja to živin?
Mislin se, jel ovako u svakoj zgradi?
Je li te ljudi izbjegavaju, je li ti se nabacuju, je li te žele iskoristiti na ovaj ili onaj način....Koliko pitanja, a ja umoran ka pas.
Sutra , sutra ćemo razmišljati, amo ća pod tuš, pročitati novine i leć.
Jerbo, sutra je novi dan, novi doživljaj...
S mojim lokalnim pijančinama, i mojim susjedima u istoj ulici, na istoj adresi.......
U zgradi bez broja....
Post je objavljen 24.04.2016. u 08:32 sati.