Javlja se pre neki dan...
"Kupila cipele", kaže.
I ja sam joj izgovor - kaže i to. Lepo će izgledati u njima dok šeta pored mene, veli, pa je zato kupila dva para. Žene i cipele, to je jedna od onih neraskidivih - nama muškarcima ne baš ni lako, ako uopšte, razumljivih - komplementarnosti, bez kojih žene nisu žene. (Moguće: ni cipele nisu cipele.)
I onda pošalje sliku...
Pa onako nonšalantno primeti da su te koje je danas premijerno obula, "za svaki dan", jer su obične, a druge će iskoristiti da me zavede. A uopšte nisu obične, tvrd vam stojim!
Pravila je palačinke popodne, recimo. Njoj je i to obično. A nije! Jer ona sve obične stvari radi na tako neobičan način, da, šta god radila, ja padnem na nju. Opet. Opet... I opet! A to je, takođe, jedna od pomenutih neraskidivih komplementarnosti koje nama muškarcima nisu lako razumljive, ali bez ove konkretne - žene i muškarci - mi defintivno nismo muškarci. I pošto sam pored nje ja - ja, verujem da je zaslužila da joj kupim tašnu. Sama će odabrati. Tašne idu uz cipele, čuo sam toliko puta... Ne razumem se u tašne, ali siguran sam da je to još jedna od pomenutih komplementarnosti. (Samo jedna - u nizu.)
Volim proljeće. U stanju sam satima da gledam kako cvjetaju voćke. Stalno mislim proćiće nešto bez mene. Taj neki trenutak.. Slažem u glavi boje koje slijede. Rižičasti cvjetovi za divlju šljivu koje baš ima mnogo u mojoj ulici. Zatim blijedo ružIčasti za maralice. I čisto bijeli za nježan cvijet višnje.
O cipelama ne znam mnogo osim da volim da ih nosim, pa žena sam zaboga. Imam pun ormar cipela s kojima šetam.
O komplementarnost(i) isto ne znam mnogo, osim da se nadopunjujemo tako dobro, da ispada da pravim sjajne palačinke a to su tek obične palačinke s eurokremom.
Ali ima nešto u čemu sam zaista dobra.. To je taj trenutak kad hvatam kako cvjetaju voćke u mojoj ulici.
I kad slažem cio spektar boja i mirisa. I ljubim tebe na travi.
@A. & @S.
Post je objavljen 17.03.2015. u 19:50 sati.