Upišaaaat ću se!!
Najčešća je moja muka po fiziološkim potrebama. Evo i sada, dok tipkam trpim a trpiti je meni teško, do granice boli, jer moje tijelo trpiti ne voli.
A još se i vozim u tramvaju!!!!
Jelo, pilo, sranje, podrigivanje, prdac i štucanje, kihanje, sve je to kao i dihanje, sve je to kaj našem tijelu treba, u biti sve je to kaj iz našeg tijela treba izaći van!
I ono kad si gladan, ma zbilja nisi svoj, kaže, i ne laže, reklama.
Dignemo se u jutro i tijelo se lagano zbudi, ko mašina neka. I tu sve kreće. Prvo pišanje da se izbace iz mašine prikupljeni toksini, onda nešto u zube da se u dan može krenuti. A onda se jave i crijeva, treba i njih isprazniti jer kad je čovjek pun dreka - bome zna bulazniti. A bome nismo svi isti kada je u pitanju pišanje, jelo i sranje. Svak je svoga tela gospodar pa je svak svoju mašinu i programirao po svojoj mjeri, a neke su takve kakve jesu pa se ti jebi.
Evo ko ova moja, moja ne pita, ona se samo javi i nema oću neću, mozda nebih sada.....meni kad je sila pišati ili srati ja to moram tijelu dati da odradi; u suprotnom ono se buni, cvili, steže, ko lav riče. I ja moram ići; moram stići; bome da nebude , doslovce, sranja!
A poznam i ljude koji sve mogu prolongirati satima, neki i koji dan. Kod njih je priča ovakva " Hm, možda mi se malo sere, al nema veze....sutra ću?!"
Za mene je to science fiktion, mission impossible. Poznajem i ženskica kaj samo doma mogu kakati, pa na poslu trpe , pa su nervozne. Neke niti pišati posvuda neće, jer to je fuj i mama im je rekla da su tuđi zahodi ko sotone i da se boleščuga poput sifilisa može dobiti, da ti se može osušiti pica, dlake od toga otpasti! Istina, na higijenu treba paziti, i mene su svemu tome učili al me ipak nisu baš s prevelikim glupostima mučili. Jer čučnuti se uvijek može, bitno je samo da nam rit ne dira šekret, da si fino rukice poslije operemo, da se diramo posuda naokolo!
Pa je onda i prema tome jedno od najboljih mjesta za izbaciti sve iz sebe - priroda , za kaj mnoge vele da sam luda.....da kak mogu pišati ili srati u šumi! A kak nebi mogla, dok me noge služe, dok me kvadricepsi drže, ak je sila - zbaviš kaj se treba i milina do neba. Bar danas imamo uvijek uza sebe svakojakih vlažnih maramica i toaletnog pribora. I uvijek treba imati u glavi da ništa iza sebe nesmijemo ostaviti na travi. Iza sebe svaki zahod treba ostaviti čistim!
Sila je sila, i kad je sila - sve to mora van!!
I svima dobar dan!!!
Post je objavljen 20.04.2016. u 09:50 sati.