Marketing
Vožnja do trgovačkog centra
Išli smo u stvari razgledati kompjutore, drugarici rikava ako nije riknuo, a osnovno joj je sredstvo za rad, treba skupljati administraciju, jer neke rukovodioce ništa drugo ne zanima, takvo došlo vrijeme. Ja uvijek navijam za kupovinu kao prvi korak, iako i sam znam da to nije više, kupiti komp pa raditi na njemu, uostalom ja sam površan i sve nezainteresiraniji za nijanse koje mogu značiti kvalitet. Nismo kupili, tek negdje nakon dosta gleduckanja prišao mi tek pristigao mladi trgovac, da im je politika da pas eventualno može biti u rukama. Ubrzao mi odluku, čekat ćemo Jin i ja ispred dućana, ionako je zabavnije promatrati prolaznice. Onda se dogodilo što se često događa, ja sam pazario. Poznato je da već pola godine fotkam s onim užasnim nikonom na slijepo jer ne vidim cilj, ekran je out, e sad su ta govna od aparata pala na 445 kuna, baterije su im izuzetno praktične, mogu se kupiti na svakom koraku, a već imam i zaliha, tako da sam odlučio, nakon kratkih konzultacija s drugaricom isprobati još jednog, koliko će trajati. Nijedan moj fotić ionako nije doživio prirodnu smrt pa mi se ne isplati bolje ni uzimati, a i s ovim imam sasvim oke fotografija. Prvi put se mislim dogodilo da se baš i nisam obradovao kupovini, čak sam, budući da sam zaključio, da mi je možda i taj crveni baš nesuđen, izabrao ružniji srebrni (manje je upadljiv), a to da je ružniji konstatirala je i blagajnica dok sam ga instalirao na licu mjesta. Prva fotografija s novim je ispred ZTC-a, malo mi je neobično bilo, jer sam čak malo na ekranu pogledao prema metama snimanja, ne mislim se navikavati, već sam imao udarac u torbu od prolaznika koji je žurio, još ekran nije puknuo.
p.s.
I moj se komp malo čudno ponaša, fejs ne dopušta stavljanje fotki zbog navodne zaraze, no instagram, twitter i blog se zasad ne bune...
Post je objavljen 19.04.2016. u 23:19 sati.