Marketing
ODLOMAK ROMANA ''LEOPARD BROJ 39'' - DAJANA DIVERNO
Muškaraca tridesetih godina koji je na sebi nosio belu jaknu je nekoliko trenutaka stajao ispred prilaza s rukama koje je držao u svojim džepovima. Imao je lepo lice, s srcolikom bradom. Nekoliko trenutaka je potom izvukao levu ruku iz džepa u s njom počeo da gladi lepo oblikovane brčiće i tanku bradu. Svojim smeđim očima je nekoliko trenutaka posmatrao prilaz koji je vodio do te kuće. Delovao je kao da se premišlja po pitanju toga da svakako pozvoni i najavi svoj doazak. A onda se okrenuo i otišao malo dalje.
Osećao se slab vetar koji je po najavama meterologa svakako pretio da već tokom te večeri preraste u ledenu mećavu, a muškarac je navukao na svoju obrijanu glavu belu kapuljaču. Odmakao je niz ulicu. U trenutku kad je mlad muškarac nestao iza ugla, crni mercedes koji je bio parkiran nedaleko odatle, i koji kao da je očekivao trenutak kada će muškarac u beloj jakni da ode odatle, parkirao se pred ulazom. Dvojica muškaraca u crnim kaputima i jedna žena koja je nosila jedan takav kaput su izašli iz automobila.
– Vreme je – rekao je jedan muškarac kom je bilo preko četrdeset godina, imao je prosedu retku kosu i ćelu na glavi. Drugi muškarac je bio višlji s kovrdžavom kosom, nosio je kicošku bradu i tamne naočare na svom licu. Nekoliko trenutaka je posmatrao natpis ''Izdaje se'' koji je bio pred ulazom, a onda su oni bez zvonjenja krenuli prema kući.
Delovali su upravo sablasno i loše odeveni u crninu dok su se kretali prema ulazu u prostranu kuću koja je još pripadala Mihailu Grigorijevu, bogatom ruskom veleposedniku.
Žena je išla napred i njena crvenkasta kosa se na trenutak spojila zajedno s onim crvenkasto bakarnim lišćem koje se videlo na pojedinim drvima. Nekoliko trenutaka su gledali kuću, kao da su želei da je obiđu i razgledaju. Međutim nije bilo vremena za to.
Žena koja je išla napred je s svojom karticom otključala vrata i tada su poput strpljivih provalnika krenuli unutra, osluškujući. U prvih nekoliko trenutaka se nije čuo apsoltuno nikakav zvuk, a onda se začuo zvuk klasične muzike. Na stereo uređaju je svirao Štraus i pesma ''Na lepom plavom Dunavu''
U kaminu koji je stajao pravo malo bogatstvo je gorela vatra i začuo se pucketaj, a pred prozorom kao da gleda beskrajan zalazak sunca i lišće koje je treperilo na tom jesenjem suncu, sedeo je jedan starac pogrbljenih leđa koji je udobno zavaljen, ljuljajući se čitao dnevne novine. Nosio je naočare s crnim okvirima i debela stakla na njima, i zvučao je kao da zviždi u taktu pesme koja se čula.
- Rik, da li si to ti? – upitao je, i podigao glavu s teksta u onom trenutku kad je crvenokosa žena iz svog džepa izvukla automata kog je uperila prema starcu.
- Ne – osmehnula se, a svojim ledenim plavim očima je gledala ispred sebe. – Šalje vam zaista mnogo, mnogo pozdrava! – dodala je i prezrivo se osmehnula. Ispalila je dva pucnja.
Nije napravila nikakvu grimansu dok je gledala kako meci pogađaju u čelo starog čoveka, ali nikakav se zvuk nije čuo pri tome. Okrenula se prema dvojici muškaraca koji su nemo posmatrali prizor ispreed sebe.
- Nađite ga.
Post je objavljen 19.04.2016. u 15:33 sati.