Marketing
Pretputna euforija
Upravo san skužila u hotelu imam bazen,mislim možda san to več negdi i spomenila ranije,ali odluka je pala nosin kupaći jer nikad ne znaš.Kofer mi je pun iako neman pojma koji kurac će mi toliko stvari.Zlu ne tribalo,koliko san zamantana na kraju ću i poslušat najbolju pa utrpat negdi kišobran iako ga sigurno neću iskoristit jer kišobrani su za opeglane kokoši,a ja peglu ne koristin.Bez uvrede svima,peglajte se vi i dalje nekom zaista lipše stoji ne bit raščupan,ali to nisam ja.
U višku slobodnog vremena di čekan da Taša nazove,a ona ne zove jer ima kolokvije i uči i vjerojatno živi na faksu jer se ni za kavu ne javlja,a inaće je prva,listam malo ovaj plan puta kao šta me tamo sve čeka.Pa kao mogli bi malo do švicarske u tvornicu čokolade,ajme kako ću se natuč onih delicija,ajme ma koji sex ljudi moji čokoladni raj me čeka.
Pa onda đir po otocima i botanički vrtovi,nisan neki cvijetni tip ženske,ali ipak tko ne voli prirodu.Pa onda lipo prekrcaji u Zagrebu,pa planiran vidit postoji li mogučnost da uzmen kasniju povratnu kartu,da malo obiđem sve ono što volim tamo.
Zamislite da ja budem tamo u hotelu pa se tu sasvim slučajno nađe oni neki prejebeni glumac nije bitno koji,jer eto elita tamo dolazi zbog čistog alpskog zraka i aristokratske atmosfere botaničkih vrtova i šetnica uz jezero Maggiore,ako je virovat brošuri.
Pa se ja lipo sunčan kraj bazena,a na nogama mi zimske papuče,jer san odlučila nosit samo njih,jer su crvene i imaju male bijele polarne međede na sebi s božičnim kapicama i ja san boem mogu obuč šta oću.
Dakle kupači ko da je ultra music festival i božične papuče i pogled na bazen i jezero Maggiore.Jebemu sve već san se zaljubila.
Brat je naručija majicu od Milana jer okomite pruge će mu dobro stajat.Show.
Znači ovde u Splitu je toliko vruče da ono možeš jaje ispeć na asfaltu,kako će bit u italiji pojma neman,ali mislim da san ponila previše dugih rukava.Mislim koliko kombinacija za šta?Nadan se da ćemo imat neki koktel ili nešto u hotelu jer u protivnom kratku suknju neću imat di prošetat.Ponila san onih đinđa ne bi li se malo nakitila,čak i šminke,2 ruža,virujte mi da je moguč snig pri povratku jer sve to ja inaće ne nosin.U Firenzi san imala stvarno po 1 promjenu dnevno,a sad,nebi da se selin.Istina je da neke ljude ne mogu nadmašit.To je i dalje jedan najmanji kufer koji posjedujem,torba preko ramena i ruksak za grickalice u kojeg stane ta ista torba.Čak san i nokte nalakirala,da talijani slučajno ne pomisle da san neka čobanka nedaj Bože.
Rugala san se kolegi kad je počea s pričon šta će on sve ponit i koliko mu kufera triba,rekla mu nek ponese i odjelo jer nikad ne znaš možda se i oženi tamo.Kad ono ja cilu vojsku mogu obuć sa svojin kuferon.Iman jednu kombinaciju u glavi,u njoj putujen a dalje ću improvizirat jer eto neda mi se smišljat.Upilat ću jadnog lika da udremo photosession jer u Milanu smo,...
Uglavnom ekipa idem sada,moram održat radionicu za 2 sata i možda prezentaciju,ako ima Boga,da ne idem ća neobavljena posla tj.da pri povratku mogu nastavit razrađivat ideje na Lipot'ci.Koliko god da jednostavno izgleda ovaj posal on je sve samo ne to.Na kraju se 50 posto rada svede na sastanke i razradu ideja i kad je sve gotovo nikad nije gotovo.Uvijek ima još nešto.
Post je objavljen 12.04.2016. u 13:31 sati.