Drugi joj se sviđa. A ja ne mogu bez nje.
Ne želim da je sa mnom, ako je nesretna. Ali ne mogu ni živjeti znajući da je s durgim u zagrljaju, s drugim u krevetu.
Govori mi da me voli, da joj se on sviđa, ali da joj je ponajprije prijatelj. I želi da pokušamo, ali ne može njega ostaviti iza sebe. Kaže da ne može jer s njim može razgovarati, on joj je dobar prijatelj.
Ne mogu to nikako prihvatiti.
Srce mi se slama, osjećam kako nepravilno kuca, muka mi je, sve me boli, jer nije uz mene, ali ne mogu, ne mogu biti uz nju, znajući da se čuje s njim, da misli na njega.
Da, želim da je sretna, da, želim da je uz mene. Ako to zajedno ne ide, neka ide njemu, neka ide od mene. neka bude sretna bez mene. Ja ću već nekako. ne želim da joj oduzimam sreću, da joj oduzimam slobodu. To nigdje ne vodi.
želim potpunu, čistu šansu s njom. želim da se više nikada ne čuje/vidi s njim, i s bilo kime s kime je imala nešto. želim da i ona želi zaista pokušati i potruditi se. Ako bude išlo, super, ako ne, razići ćemo se u miru i neka ide onda i neka onda bude s kime god hoće.
Ne mogu joj dati "dozvolu za ljubavnika" samo da bude uz mene. Možda i ne bi imala s njime ništa, ali meni je to emocinalna prijevara u najmanju ruku.
Ne bih ju mogao pogledati u oči, ne bih mogao sebe pogledati u ogledalu, ne mogu to.
Ako je voljna prekinuti sve veze s njime i njegovim bliskim prijateljima i prijateljicama i praviti se da ga ne pozna, da bi nam dala šansu, da, definitivno ju želim uza se. želim ju usrećiti, želim zaista pokušati s njom kada sam sada napokon u njenoj blizini.
A ako tada ne ide, onda očito ne možemo zajedno i nismo jedno za drugo. Jer, ako ne možemo se slagati i ako na mne može biti lijepo kada nema distrakcija ni sa moje ni sa njene strane, onda nema smisla se pretvarati da ide ili slično. Ne ide i to je to.
Ona je moj svijet i moje sve. I ne znam da će bez nje moje srce moći kucati. No, ako ne želi ili ne može se potruditi za nas, iskreno, vjerujući da može biti nešto lijepo od ovog svega, onda neka ide, neću ju definitivno držati, neka ide, neka joj život bude sretan. A kako ću ja dalje, ne znam i ne želim da to uopće bude njena briga, neka me zaboravi, neka uživa.
Post je objavljen 07.04.2016. u 14:01 sati.