Marketing
Dijaloški okvir
Sjede u kuhinji. Samuel smračeno ispija vino. Atmosfera je mučna.
Naomi: I reci, zašto me voliš?
Samuel bulji u čašu.
Naomi (napadački): Želim da mi navedeš barem nekoliko razloga zbog kojih me voliš?
Tajac.
Naomi: koje su to moje osobine, svojstva, značajke, karakteristike, što su te privukle k meni?
_____________________________________
Samuel zna: noćašnja tortura posljedica je Naominih posjeta psihiću. Jasno može čuti njegov glas: važnost dijaloga je presudna, na njemu valja insistirati. Kada se stvari izreknu tada je sve jasno, nema pogrešnih tumačenja. Zna se točno tko nastupa sa kakvih pozicija…
No to je čista iznuda, suludo i nepotrebno tranširanje koje razara odnos. Ljubavnici bi se trebali poznavati na način na koji roditelj pozna dijete, i dijete nedvojbeno pozna roditelja, smatra Samuel. Intuitivno, bez suvišnih riječi, bez napornih i mučnih dijaloga. Bliskost nije nešto što se može uspostaviti, nešto za što je potrebno vrijeme, razgovor. Bliskost je iznad verbalne komunikacije, iznad transakcije poruka, dijaloških analiza. Ona je čak iznad intuicije, nadvremenska i nadčulna korelacija, quantum entanglement i spooky action at a distance. Dovoljan je treptaj oka pri susretu da znaš možeš li s nekom osobom uspostaviti dublji odnos. Treptaj oka! Recimo, kada je Samuel prvi put ugledao Naomi prožeo ga je snažan osjećaj da su već jednom dijelili jedan ili više života. Rekao je u sebi, ja poznam ovu ženu!
_____________________________________
Naomi (ljutito): No, ja čekam!
Neumorna i nasrtljiva poput razdražene pčele, pomisli Sam.
- Ne mogu – progovori on napose.
- Ne možeš – graknu ona. – Ne možeš navesti niti jednu stvar zbog koje me voliš. Zar to nije suludo?!
Sam iskapi čašu.
- Zašto recimo ne voliš Rominu? Ljepša je, ima veće sise, može zadovoljiti većinu tvojih intelektualnih potreba. Čak i vražje kolače radi bolje od mene. Dakle, čemu svi ti planovi? Lažeš me, od samog početka me lažeš!
Glas joj zadrhta, oči joj se ispune suzama.
- Ne lažem...
- Lažeš!
- Ne mogu izreći jer duboko je neizrecivo – posluži se Sam Wittgensteinom ne bi li pojasnio svoju poziciju.
- Duboko je neizrecivo? Baš krasno. Smislio si elegantan način da se izvučeš...
- Slično je i Popper poručio Wittgensteinu – promrmlja on.
- Što?
- Ništa, zaboravi.
- Oh, možeš li na trenutak sići s tog intelektualnog pijedestala i odgovoriti na jednostavno pitanje: zašto me voliš?
Sam naglo ustane i zafitilji čašu u zid.
- Začepi! – drekne. - Začepi već jednom! Zar ne možeš sa zahvalnošću prihvatit jednostavnu činjenicu da te volim, radovati se darovima koje ti donosim, zadovoljno se osmjehivati načinu na koji se rasplićem pred tvojim nogama! Bože, kako si glupa! Neopisivo glupa! Prepusti se i uživaj. Ne seri neprestano!
_____________________________________
U tom trenutku u prostoriju upala je jedna od mnogobrojnih teroristička skupina te kišom metaka zasula dvojac čime završava i ova prozna crtica.
glazba za ugođaj: Iannis Xenakis _ "Jonchaies" for 109 musicians
Post je objavljen 07.04.2016. u 11:06 sati.