Unatoč tome što znam da su igre na sreću porez na budale ja svake subotejutro odem do trgovačkog centra u kome je i loto.
Mrvu sam uranio jer otvaraju u 9h pa kad sam došao do staklenih vrata HL ispred je stajala ženska vrteći ključeve oko kažiprsta.
Kako svake subote navratim mogao bih reći da je znam. Vesela, nije joj se teško nasmijati ali je po stasu kao da je ovog trena došla od vulkanizera koji je nasvirao na 5 bara.
U narodu postoji za to ljepši izraz, veli: 'malo jača'. To je isto kao za žensku koja je luda za seksom, za ne reć nešto drugo vele da je 'vruće krvi'. Ima naš narod mudrih odgovora.
Zazvao sam dobro jutro i uzgred pitam zaključkom, 'još niste otvorili'.
- Nisam.- slegla je ramenima.
- Produžio sam do prehrane, obać ima li što na sniženju a za to vrijeme će vjerojatno otvoriti.
U povratku, ženska još stoji pred vratima i dalje vrteći ključeve.
- Gospođo, oćete li otvarati danas?
- Bi' ja!
- Bome i ja bi.- bacim zez.
- A ne mogu.
Tek da budem pristojan i ja rekoh: 'he, sad bi da i ja reknem 'ne mogu' a'.
- Treba mi pomoć.
- Nikad pomoć nije na odmet.- mudrujem ja.
- Teško od vas pomoći.
- Kako mislite?
- Pa jel vidite di je brava na ovim staklima, na samom podu. Molim vas, kako to da otvorim, kako. Dabogda ih ošpice izile, dabogda ih proliv uvatia, dabogda im se u kući sve ukiselilo osim mlika i kupusa…a jutros mi nema ove moje što mi otvori.
- Unajmite portira, bome da je to moj dućan ja bih našao načina da ga otvorim.
- Jee, lako je vama govoriti kad je vaš dućan otvoren.
'Ošamarila' me ko balavca, vražji patent i ko ga je napravio ovakvog.
A šta ću, kad je već tako da moram držati kapu na šlic fino sam stisnuo zube, čučnuo i okrenuo ključem.
Da bar dobijem nakon ovoga.
Post je objavljen 03.04.2016. u 22:47 sati.