Evo, došla je i ta večer. Spavan večeras sam, nigdi nikoga oko mene, spustija se brat odozgar reka mi da iman gori večerat, ali je onda vidija da ja i nisan baš gladan....neka tišina, tuga, šta li...samo šuškanje makinje za suđe i to je to i zvuk tipki na tipkovnici... Šta san falija, šta san Bogu skrivija, mučidu me pitanja, a onda promislin....gren to izbacit iz sebe, gren bacit dvi batude..... Jema več dvi godine ne zajebajen se, ne bacan baze...a prije san se ruga sam sa sobon....Bože dragi ubilo me.... Šta daje, kako daje....ne znan...Oču li se ikad više u životu smijat? Poć vanka? Školovat se? Iman li ja još snage za to, valjda... Tija bi bit dici na ponos, a valjda oču, jer samo jedno znan da nikad neću bit oni na zidiću s bocon pive u ruci...mada nikoga ne osuđujen, svak je jema svoju vlastitu bitku i svak se s njon nosija kako je moga... Volin dicu, volin nju, oprosti mi Bože, ali nju pogotovo... i šta sad bit ode ka neki Jeti, Robinzon i čekat da se ništo dogodi!? Ma nima smisla, gren daje, u niki novi svit, u borbu za boje sutra....bitku san izghubija, ma rat nisan, ne pridajen se.. i šta piše; OST'A SAM AL' 'JUBAVI PUN.... i tako i je, a ta jubav ona nikad neće umrit, ona je jača od svake nepravdei znan doće dan, svaniće oti dan kad će me ona tit, samo oću li ja bit tu ne znan, al9 znan jedno...znaću da je oti dan doša, jer je ćutin, ćutin svaki njen uzdah, ćutin njen miris.....zatvorin oči, udahnen kroz nos i ćutin je,....tu ispri mene....tu je, i znate bilo nan je lipo, i opet će nan bit lipo...., volili smo se, nismo mi četvero dice napravili onako, iz zajebancije....ne, to su plodovi jubavi, a ta jubav ona je još tu, samo čeka momenat da jopet uskrsne, da se propne, da se pokaže.....samo se nadan da ću i ja bit tot....Bože dragi...
Post je objavljen 31.03.2016. u 21:16 sati.