Ispo` vile Velebita
Moj je komad voga svita
Modro more, zlatna vala
Beli kamen, tesna kala
Život me je uvik griza
Ostajali svud su friži
Ča je srića daje bila
To san tebi bija bliži
Nima dana, nima noći da ti ime ne spomenen
Tvoje lice, Pagu, vidin bilo kud da se okrenen
Nima dana nima noći Boga za te da ne molin
Da te kripi, da te čuva, za me ča te ludo volin
Jubin te krikom galeba i pismom valova
Jubin te šaptom maslina i dahom vitrova
Jubin te snagom godina ča pritišću naš mul
Jubin te svim ča punilo je od života žmul
Sićanja tepla, sjeta i tuga dikod mi dušu ćapaju
Bledi letrati od solina starih u drugo me vrime tornaju
Bore na licu kaj usnule šine site da vrime leti
Godine greju jedna za drugon ka stari vaguneti
Kada sklopin oči, kad mi bude poći
S druge bande svega
Zadnji put kad dahnen, svome tilu mahnen
I partin put Njega
Sretan Vam dan Grada drage Paškinje i Pažani i svi koji se tako osjećate, drevnog nam i jedinog Grada, i svi mi koji u mislima imamo svoj Grad, po uzoru na našeg Branka Barbira koji je u svojim pjesmama razotkrio njegovu dušu, a ja ovako posložio na jedan drugačiji, meni bliži način.
Post je objavljen 30.03.2016. u 11:59 sati.