Kroz noć ja idem sad
za mrvu sna još srce dajem.
Kroz noć ja moram proć
ko južni vjetar
nad starim krajem.
I sve što nosi dan
daleko je kad nisi tu
al znam, oduvijek znam
da to je moj put.
Do dna ispijam sad
ljubav i bol- bez zrna tuge
za sve dobro i zlo
za moje sve - kiše i duge.
Jer još čujem tvoj glas
što srce vodi ka svome snu
znam, još uvijek znam
da to je moj put.
Nekad sam ja
tražio sve, sve pobjede samo za sebe
dok me u krug nosio vir
zalud sam tu tražio mir
zabluda sto - ali isto to
bio je - moj put...
Post je objavljen 29.03.2016. u 00:05 sati.