Hm...ajd' da vam i stari knjiški moljac Bromberg jednom preporuči kaj za čitat :)
Uzmite Pierrea Merota! I to odmah u duploj dozi, tj. njegove "Sisavce" i "Irealista"! Najbolje baš takvim redoslijedom, jer se potonji roman sasvim labavo nadovezuje na prvi, tu i tamo se na njega neobavezno referirajući. Iako, može i obrnuto, ništa strašno.
Radi se o upravo sjajnom štivu! U isti mah je divlje i tiho, prostačko a duboko refleksivno, vedro a očajno, surovo a krhko. Pitko za popizdit. Ljudsko za popizdit. Moćno a u vapaju. Nakrcano sadržajem mada je teško govoriti o nekoj radnji.
I "Sisavci" i "Irealist" su romani koje čitate polako, zastajete, bremzate....jer ne želite završiti s knjigom. Obje sam čitao tjednima i tjednima, premda stranica nema previše.
Pozor: Merotov humor je mjestimice upravo opasan, doslovce vas fizički ugrožava, sjebe vam disanje ili vas ruši sa stolca! Ali - što je vrlo važno - taj humor nema pretenziju nadvladati tekst niti dominirati njime, Merot nipošto nije komedijaš. Koliko god duhovito, to je istovremeno i teško štivo, od one najbolje sorte težine, one koja u vas utiskuje oplemenjujuće žigove s dugim rokom trajanja.
Da skratim: nakon dugo cajta opet sam čital nekaj kaj je nedvojbeno bolje od seksa, a od ljubavi da i ne govorimo :D
A možda bolje čak i od piva. Iako se s ovim zadnjim sam Merot zasigurno ne bi složio :)
Post je objavljen 27.03.2016. u 21:46 sati.