Želel bi, al nemorem
Tak dalko doma dojti
Predi neg vmerjem
Koprivnicu videti.
Sećam se Koprivnice :
Stare hiže, prašnjave vulice
Mlađariji srećno bivališće.
Denes tako već neje
Novi asfalt,i katnice
Njena su slika sadašnjice
Ipak slutim da ljudi
Bili stari ili mladi
Su jednako Koprivničanci,,
Na uzburkanom moru čamci,
Pa samo sloćno veslajući
Mogu obalu zadovoljstva naći.
Na starim temeljima gradeći
Sigurnu budućnost doseći
A tam, na kraju puia
kam jednako svi stižu
Nema ego-svojine ni zlobe,
Pa ni jala, zavisti i nepomirbe.
Snatrim želeći Ti,
Koprivnice moja, cvati.
Neka u srcu ljudima,
Zavičajno mirisna,
Ljubav domoljubna
radosno cvjeta
Ri 22.92.2016. /.T.
Domoljubac - Zvonimir Tomac - Iz neobjavljene zbirke
Post je objavljen 20.03.2016. u 14:43 sati.