U ovim jebenim kriznim vrimenima kad mali covik jedva spaja kraj sa krajem i uvik mu fali novaca, nije cudo da se vecina od nas odluci odradit nesta na crno, nekad se malo toga prosverca, malo se zaobiđe zakon… i tako tu padne nekakva sitna lova il' materijalna korist i covik prezivi.
Doduse, triba cesto stavit sve na kocku i onda molit boga da te ne uvate, a ako te slucajno i uvate onda se triba znat i „snac“… onako k'a Matan sa dektivom u Prosjacima i sinovima.
Eto na primjer u nas na moru covik koji ista zna o ribolovu, moze sebi ulovit ribe sa obale dovoljno da nece ostat gladan, a ako ti se posrici pa uleti kakvi veci bokun mozes ubit i koju kunu od prodaje na peskariji ili kakvom restoranu. Naravno sve to opet mimo zakona, jer za sve te navedene radnje triba imat papir, dozvolu itd.
Tako i ja nekidan pođem u „krivolov“ jer jos nisan izvadija ribolovnu dozvolu za ovu godinu, a kako se po onoj narodnoj kaze „u po marca sipa i komarca“ odlucin provat ulovit koju komarcu sa obale, uzmen pribor, kantu, jesku, kusin za pod guzicu i pravac Merina punta.
Necu ja sad vas davit sa detaljima i mojim lovackim uspjesima, ali nakon dvi ure ribanja i ribarskih prigovaranja skupim ja tunju, a u kanti se brckalo nekoliko lipih spara, jedan arbun i dvi komarce…onako lipi bokuni.
Ajde kontam ima za brudet, burin me vec lagano ispropuva, dosta je bilo za danas… idemo doma!
Nisam se odmaka sa „mista zlocina“ niti 50 metara, kad prid mene izleti ka' duh novi ribarski inspektor. Covika primilo na posa neki dan to znam, al' jebat ga…njega ne znan.
Ha, covik ozbiljno svatija svoj posa i odma u akciju.
…dobar dan!...on ce meni mrtav ozbiljan
…evala!...odgovorin priko volje i sve kontam, sta's sad boga ti draga kad u kanti plivaju ribe, a dozvole nemam.
Gleda on priko oka ribe u kanti, pa ce sluzbeno:
…ja sam ribarski inspektor, molio bi vas ribolovnu dozvolu!?
…nemam!...recem iz cuga, pa nastavim:…a jel to vi zbog riba u kanti???
…naravno!!!...rece on trijumfalno
…a ne, neeeee…vi ste sve krivo svatili, ovo su moji kucni ljubimci!...rekoh ne trepnuvsi, na sta se on zbunija i osta bez teksta.
…znate, gospodine…svako popodne dovedem ja njih ovdje na obalu, pa ih pustim da se isplivaju. Zatim zazvizdim, one se vrate u kantu i onda idemo nazad doma!
…hahahaha, koja glupost!!!...odbrusi on meni …ribe su glupe i nisu sposobne za takvo nesto!!!
…naravno da jesu, ja sam ih istrenirao…evo gledajte!!!...rekoh i istresem svu ribu natrag u more.
Gleda on mene sa upitnicima u ocima, gleda za onom ribom koja je otplivala, pa nakon par minuta nestrpljivo upita:
…onda???...di su?
…oprostite, o cemu vi to???...odgovorih i ja sa upitnicima u ocima
… pa hocete pozvat svoje ribe da se vrate???..rece on sad vec nervozan