...nekako u toj srednjoj školi me uvatija vrhunac puberteta, prve prave zaljubljenosti, ali.....ali uvik san bija zaljubljen samo za sebe. Nikad nisan ima hrabrosti nekome reč da san u njega zaljubljen eto, ali san svojin ponašanjen to pokaziva i dava do znanja tako da su manje više sve cure u koje san se zaljubiva to skužile, al' me nisu baš obadavale, naime, neritko bi mi se dogodilo da kad bi se ja ka oladija od nike ženske da bi ona poludila za menon, a ja ka ja, nisan tija bit s nekim da bi se kurčija da svi vide ja iman curu, odnosno da se igran s nečijin osječajima, nisan taj tip, ali u mojoj mašti.....eeeeeee....e tu san bija mislin najjači, niko nije moga maštat ka ja. S mašton san s curama svugdi bija: i na puston otoku, i na snigu, i kraj nalipšeg izvora i u safariju , ma šta ću sad nabrajat...to su viruj te mi bile najlipše bajke nikad ispričane. E sad ta sridnja škola meni solidnon učeniku s te strane nije bila problematična, išlo je sve glatko, ali zajebane su to godine bile.....'89,'90,'91......počelo se gledat ko je ko, Srbin, Rvat, Musliman, vojno lice, katolik, Bože prosti, za nas dicu neki brzi razvoj doađaja. Kad smo tribali postat momci počeja RAT...umisto da gledamo ženske plave, crne, brinete...mi smo razglabali koji je bolji kalašnjikov ruski, srpski, kineski rumunjski, ili možda zbrojovka ili argentinka, heckler(&koch).....ma svašta. Zabranjena maturalna večer, iskurzija( s razlogon, jer jebi ga pa je Vukovar, Knin, Drniš...gine se...). U meni raste nacionalni zov...na gardiste gledan ka na junake iz neki američki filmova, ma oni to i jesu...). Al' šta.....nešto šta nisan tada vidija.....ukralo nan MLADOST, one duge šetnje u noći one prve ljubavi, ma sve ono lipo ča se more dogodit mladon čoviku........ Nasuprot toga meni se dogodilo nešto, nešto o čemu nisan moga ni sanjat da će se meni dogodit, nešto šta san dvadeset i pet godina potisnija u sebe i nikad nikome nisan priča o tome, e sad prije po godine kad san i to izbacija napokon iz sebe tražeći u tome ispriku za svoje greške koje san činija, nije mi niko virova, odnosno svi misle kao da je to neka priča iz mašte......a nije,......... nije tako, dogodilo se tako, splet okolnosti. Budala me iskoristila, popija san dvi pive i po litre vina, ali u kasnin šesnestin, odnosno nepunin sedamnesti i to je bilo dovoljno da ne buden potpuno svjestan sebe........i tako mlad nevin i naivan izgubin nevinost s pederčinon u žbunju proklinjuči dan kad san se rodija. Doduše kad san svatija šta se događa izvuka san se opizdija ga nogon i izbija mu bar dva zuba, ali obiližija me za života.........Kako meni, zašto meni, pa di , pa kako,,......ajme meni, zašto.......i odlučija san mučat i ne govorit nikome.......o Bože zašto meni, pa šta san ti ja napravija, zašto Bože, zašto???? Nemogu judi, evo i sad mi gredu suze i jecan, drugi put ću nastavit, jerbo nije lako......mislin, možda nisan triba ni počinjat, sad se sičan sve više i više detalja, a mislija san da san sve zaboravija, da i cipela se sičan jebi ga, zašto baš mene, zaštooo.......
Post je objavljen 16.03.2016. u 20:32 sati.