upravo me umalo strefila kap. išla sam se malo protegnuti, jer me bole leđa i trebam masažu, kadli ugledam onu ružnu, ogavnu, ogavnu guštericu na zidu. odskočim ja od straha, pojuri i ona. ukipim se ja, ukipi se i ona. i stojimo tako i gledamo se, i nakon nekoliko trenutaka, uđe nazad u utor iz kojega je izašla. očito pametniji popušta.
mislim stavrno, zima je, pa to su litnje životinje. ja ne mogu, preružne su, nije prirodno da gušter nije zelen i nije prirodno da ima isto stanište kao čovjek. u stavri, jebe se meni di je njoj stanište, samo nek nije tamo di živim ja. sad sam požderala cilu dorinu napolitanku od muke, a trebala mi je biti večeras za seriju. jel može netko, molim vas, doći i rišiti to. wc otvaram tako da prvo odgurnem vrata pa polako provjeravam miče li se što. živim u strahu. tako su ružne.
upomoć.
Post je objavljen 16.03.2016. u 18:36 sati.