Kao što znate netko mi je po noći dobro zdrmao auto i taj autić moj mali čeka ljeto da dođu bolja finacijska vremena. No dogodilo se nešto fantastično. Dobijem ja mail od Hawkeyea s upitnom rečenicom:
- Jesi li popravila auto?
- Nisam još.
- Hoćeš da ti ga popravim ?
- Pa znaš nisam sad baš planirala…
- Hoćeš da ti ga ja popravim besplatno? Trenutno sam u Istri i mogu doći prekosutra.
- Ako baš želiš bila bih ti jako zahvalna.
- Ništa se ti ne sekiraj, izravnat ću ga koliko budem mogao. Kako da dođem kod tebe?
- Zvonka zna. Alo Zvonka, možeš doći, hitno je, treba Hawkeye da dođe da mi popravi…
- Ko dođe, šta dođe, zašto dođe ???
- Bi li mogla negdje da se sretneš s Hawkeyeom i da mu pokažeš put do mene ? Hoće da mi izravna lim na autu.
- Oću.
I tako se danas dogodio susret blogera sa dva zadatka, Hawkey je prao, odvidavao, zavidavao, lupkao nekoliko dobrih sati, a nas dvije pošto se dugo nismo vidjele obišle smo sve butige s finom robom, probavale, kupovale, ćakulale, ispijale kavu, čitale poruke i pozdrave sa mobitela…
I tako nekako dok smo nas dvije pješačile po Poreču do iznemoglosti pala je fantastična ideja - idemo ovo ljeto, same nas dvije, na krstarenje magistralom uz obilazak poznatih blogerskih punktova, a cilj nam je dokopati se daleke Dalmacije i…
Kad smo se nakon debelih 4 h vratile Hawkeye nas je veselo dočekao na terasi uživajući u suncu. Odmah smo otrčale do auta, vrata su izravnana i svježe obojana. A i unutrašnjost auta mi se učinila nekako čudna. Pošto mu je bilo dosadno, malo je počistio. Zvonka se odmah ufendila što i njen auto nije očišćen.
Pa nek mi netko kaže da su blogeri virtualni kvazi prijatelji.