Marketing
Službena trinaestica
E bome, kad san već dotira do godišnjice sa dvoznamenkastin brojen, red je da se to i dostojno obilježi.
Kako vrime leti, a pari mi se da je ovo jučera bilo ...
Lani smo bili u teatar gledat „Stilske vježbe“ a za ovu, ludu trinajstu godišnjicu tija san bit malo staromodan, pa odvest moje dvi prinčipese na večeru. Ne maznit čevape u „Kantun Paulina“ pa izist na zidiću, nego na pravu pravcijatu večericu. I di će suza nego na oko ... još su mi bila friška sjećanja na četvrtku kvizašku večeru od nikidan, a nije nan bilo loše ni kad je Vinkica slavila svoju Prvu Pričest ... Izbor mjesta radnje se nametnija sam od sebe: konoba „Nevera“
Lipo san ja to sve bija isplanira, nećemo poć na 1.3. kad nan je godišnjica, nego dan kasnije. Jerbo je jučera Vinkici bija trening, a i priznajen, kriv san, tija san na miru pogledat Hajduk: Osjek.
Bilo bi bolje da smo išli jučera, makar i malo kasnije, radi treninga 
Lipo je Hajduk odigra, i popija gol u 95. minuti za 2:2 ... Ajme! Ali neću sad o tome, samo će mi bezveze skočit tlak, dosta mi je ča pijen šaku bomboni svako jutro 
Termin rezerviran u 19:30 ... čak san se i uspija parkirat blizu, da ne moran puno odat do konobe. Konobar na vratima me pozdravja, ka staroga prijateja, a Zakonitoj naresta veliki upitnik naviše glave 
Onda san joj zbrojia koliko san puti bija tamo, e kvizaške večere, e pričest, e par puti se nać sa Hrvojen Marušićen dok san dogovara sponzorstvo za Vinkin libar ... nije ni čudo da me čovik pozdravja ka staroga poznanika.
Deboto ka i portiri na Prisavlju 3, zna me svaki, koliko san puti bija na snimanja kvizova raznoraznih ...
Puten smo se dogovarali ča će ko uzet, da rečemo čoviku odma, da se ne sramotimo na licu mista. Reka san in da ne bi slučajno naručili čevape ili pizzu, jerbo će odit autobuson doma. Vinkica je za svaki slučaj pokazala da jema pokaznu sa sebon 
Najprin smo za predjelo naručili salatu od hobotnice. Vinka oćeš li to jist? Oću! Za svaki slučaj san reka konobaru neka donese još i jednu porciju paštete od tunja.
Mmmmm! A donija je još sa pašteton i kruv francuz, izrizan na tanke fetice i malo, pinkicu, popržen, pri bi reka zgrijan 
To nisan njanci uspija ovjekovječit koliko je brzo nestalo. Nije tribalo konobaru pitat je li nan se svidilo, svima troje nan je iša osmjeh od uha do uha 
Zato san se pripremija za glavno jelo ... Zakonita i Vinkica su naručile pašticadu vulgaris, oliti onu običnu, pravu-pravcatu dalmatinsku mesnu pašticadu.
To je bila naručila Željkova žena nikidan na kvizaškoj večeri i izgledalo je skroz OK. Ja san onda bija naručija pašticadu o tunjevine, i oduševija san se okuson, ali nisan tija večeras za glavno jelo jist ništa riblje, nego san baš tija ništo ča je paslo travu po livadi. Vazeja san punjeni ramstek sa pomfrijen ka prilogon, srednje pečen. Ramstek, a ne kumpiri
Ne da je bilo dobro, ne da je bilo ukusno i obilato, nego mislin da deboto nisu poslin nas prat pijate ... nije priteklo kruva, sve smo posupali
A za desert mi se Vinkica razočarala 
Koji je to restoran da usrid sezone nima sladoleda? Onda smo jon objasnili da ipak još uvik nije sezona za sladoled, pa je poslin pustoga nagovaranja i izabiranja ipak rekla da neće ništa za desert.
Zakonita je vazela panakotu, a ja semifredo. I nudili smo Vinkicu da prova i jedno i drugo, ali nema šanse. Da mi je znat na koju je racu povukla tvrdoglavost
Siti i napiti, puna srca i štumika, uputili smo se nazad, put Zapadni Kaštili. Mamu i tatu je radit ujutro, a Vinkica jema učit za kontrolni ... Na odlasku iz „Nevere“ nismo rekli „Adio“ nego „Doviđenja!“
Zdravi mi i veseli bili! 
Post je objavljen 03.03.2016. u 00:15 sati.