Obećana zemlja!
Sin zaledio fakultet, leti za Dublin 04.03. iz Zagreba. Mjesec dana je radio kao konobar da zaradi koji dinar. Podržala sam ga u tome, ali me nekako ovih dana hvata strah, jer leti prvi put avionom, pa onda ide u nepoznato, kao ima tamo neke raje. Nije ni njemu baš svejedno, ali sam je odlučio. Mlad, pametan, a kaže neće birati posao, samo da radi, a onda će kao kad zaradi dovoljno para ponovo studirati, sad je na drugoj godini ekonomije. Nadam se da će sve biti u redu i da se neće razočarati.
Tužna sam, ali treba ga pustiti, neka proba, ima pravo i pogriješiti. Sam je, pa i odgovornost ima samo prema sebi. Svaki dan kod njega pijem kavu, razgovaramo, ne pametujem, ali savjetujem prijateljski. Pričam svoja iskustva, jer sam i ja sa dvadeset sjela na autobus i zapucala u Stuttgart, samo što su to bila neka zdravija vremena i svijet se bar činio normalniji, a možda trebam pitati svoju majku kako se ona tada osjećala. Biće to sve dobro, dobar je on momak.
Post je objavljen 23.02.2016. u 09:58 sati.