Jebate, nije mi dobro.
Pari mi se ka da me vataju oni napadaji panike.
Najedanput san osta bez zdraka.
Potrošija san godinu dana da jon rastumačin, da komunisti ne valjadu, da je Hajduk svetinja i da se drugi klubovi ne spominju, da je Mišo veća faca od Elvisa, i da je sladoled, sladoled a ne sladkač, da repka nije ništa, i da nije normalno mantat po snigu bez veze.
Sve je bilo taman nako kako triba, doduše uz moj priveliki trud i razumivanje, tribalo bi me mučenikon proglasit.
Godinu dana san potrošija da je izveden na pravi put, i onda kad je sve izgledalo kako triba, ona će meni niki dan
Mucek ja jedva čekam ljeto.
Smrza san se, ka neko prokletstvo taj Mucek se pojavi svaki put kad se lito spomene.
I šta sad ja da radin, da nije žensko prokinija bi je momentalno, a vako šta da jon radin, da ubijen nju ili sebe.
I onda još skakuće oko mene ka ona manita Anđelka, oko onog Andrije i pita jel me voliš, jel me voliš.
Je, pogotovo kad me zove Mucek, volin je ka mater ludu ćer, mislin ne smeta meni to toliko, ali ja san se eto nada da će ona doć sebi i pristat manitat, ali nisan ja te sriće.
Ka da nije bilo dosta šta me prošlo lito cilo selo zajebavalo.
Zato mi je najbolje ovo lito ić na more u Neum.
Ili moram hrabro ka Zoka reć ili Mucek ili ja.
Post je objavljen 19.02.2016. u 12:09 sati.