Zemljanin Mato je pričao priču drugu :
"Ničega se ne sjećam, izgubio sam pamćenje kužiš, samo ponekad mi dolaze bljeskovi sjećanja poput ovoga : kad sam bio mali često sam padao na glavu, kužiš,
jedanput smo se ja i bratić utrkivali oko kuće, kao vozili smo motore tobož kužiš, a u stvari smo trčali i glumili buku motora, u zavoju sam se morao nagnuti kužiš, kad je došao čošak kuće, noge su prošle, ali glava nije kužiš, pa sam udario u čošak kuće. Odvalila se fasadna žbuka, a meni je narasla čvrga kužiš. Kad je vidio djed da sam mu oštetio kuću, onda sam i od njega dobio po glavi, kužiš."
Pred nama su se pojavili rojevi meteora, naglo sam kočio.
Ali nije bilo potrebno, od našeg antigravitacionog polja manji meteori su se odbijali, a od većih smo se mi odbijali, i to na sigurnoj udaljenosti.
Tako smo brzo prošli kroz opasna polja meteora
Zatim smo došli do opasnih polja crnih rupa.
Silna gravitacija je snažno odbijala naše antigravitaciono polje, pa smo regulirajući vješto snagu našeg antigravitacionog polja, kao u slalomu, obilazili strašne crne rupe.
Rijetko koji svemirski brod je mogao proći kroz ova strašna polja crnih rupa,
a naš brod je prošao lagano, bez ikakvih problema.
Post je objavljen 18.02.2016. u 00:39 sati.