Alegorija satkana od srebrnih niti iz haljine njene
Miris prženih badema
Na platnu trag sive boje
Dokoni vjetar rasipa pjesmu po tepihu od iglica bora
U čaši vina brodolom života
Ogrnuo sam tišinu da ne ozebe
Kao osuđenika na stratištu nepreglednih sjena
Svojom taštinom vezao sam pravdi oči i oteo vagu
Dušu sam bez duše odavno darovao vragu
A otrovni je bršljan raspleo se po zidu
I u njenom pogledu ostavio tamno zelenu koprenu
Ispisani stih
Još uvijek volim tu ženu
Post je objavljen 16.02.2016. u 20:00 sati.