Marketing
Literaran pristup
Sjeli su na piće. Pružio joj je nekoliko zaklamanih papira.
- Što je to – iznenađeno je upitala.
- Čitaj.
- Sada?
- Da, upravo sada - rekao je nestrpljivo.
- Oh, zar moram – pobunila se.
- Vrlo je važno – rekao je znakovito.
Uzdahnula je.
- Ah, dobro...
Namrgođena lica počela je čitati tekst. Činilo se kao da se dosađuje. Međutim, retci su je uvukli u priču, izraz joj je postao blaži. Uskoro se počela rumenjeti, nesvjesno gristi donju usnu, igrati se s pramenom, češkati nos, doticati uho, meškoljiti se na stolcu, prebacivati noge preko noge...
Čitavo vrijeme promatrao ju je u neizvjesnosti.
Napokon je odložila papire na stol.
- Što je ovo – upitala je suzdržano.
- To bih ti radio – odgovorio je.
Nastupio je tajac. Lice joj je bilo bezizražajno.
- O tome maštam. O tome snatrim svakodnevno.
Ustala je bez riječi, obukla kaput, uzela torbicu.
Njegovo pogled bio je bolno molećiv.
- Hajde, idemo – rekla je.
Pošao je za njom poput zahvalna i odana psa.
Post je objavljen 15.02.2016. u 10:53 sati.