Jedan od dojmova, hodajući prek nekog hvarskog vrta, nosajući stvari sa kamiona, pomažući prijatelju, je taj, da snimih još tih biljčica, što se "boradu" na studeni. Kupusi, salate, blitve i raštike i svašta još.
Zapalila me raštika, očima sam ju jel.
Normalno, došavši doma, odmak sam otišel na plac, zel je, naramak jedan, te skuše.
Skuše zato, jer su bile naj jeftinije, a navodno je zdravo jesti plavu ribu.
Ribe sam spekel u pećnici, na običnom ulju, pa u samom služenju, maslinovo i limun. Juhica pileća, zelena šalata, a prilog,
skuhana raštika sa krumpirom i šugom od pomidora, na mladom luku i češnjaku.
Raštiku sam skuhal u posoljenoj vodi, bez poklopca, da ne zgubi boju, sa krumpirom.
Na maslinovom ulju propržil mladoga luka i češnjaka, te dodal pelato, bez own đusa, malo dinstal, usitnjaval pelato kuhačom i na to suknul procijeđenu raštiku, krumpir, te još malo dinstal.
Mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm
U Split smo došli na trajekt, nekih debelih sat vremena prije, pa smo otišli malo bazat ponjem. Rekoh frendu....di ona rupa, da je odem uslikat.
-kakva rupa?
-ma ona, kad gledaš gore u krov, ona okrugla, vidi se nebo, ko da si u nekoj kuli....
-aaaaa!
Kad ono kurac, sve zalupano daskama, niš ne vidiš. Renoviraju, jebo ih pas, ccccccc. Malo prigrizli stonske pogače, pive.....htjeli u onu crkvu Dijoklecijanovu, kad ono moraš platiti ulaznice, e evo vam kurac, vrtili se okolo i na brod.
Jedna u Nachtfresser stilu!
Brod velik u pičku materinu. Ivraga stane nutra.
I visok. Gore na palubi 6 m nadmorske visine.
Krenuli mi, drkam ja po svom Smartfonu, sve ono karte, pozicije, podatci,
ono, ko pravi geodeta,
kad odjednom BLINK, u tintari mojoj.....Geomir, pa on sa Hvara!!!!
-E Zorko, jel ima tamo na Hvaru neko selo Vrbovec?
-valjda Vrboska?
-e ta, Vrhbosanska!
Gledam u mobača, zgubil njegov broj, bil je u memoriji starog telefona,
nemrem nać ni mail adresu. E ga jebi. Odem na Blog, nađem njega, no nema mail adrese, pa mu se ja javim u komentarima zadnjega posta.
Ajd pogodite, koga sam se setil na brodu, na klozetu?
I hidroavijona sam vidil i kak slijeće i kak uzlijeće, no slike ispale zakurac.
Makar oće i da slaže. E sad, jel laže Smartfon, aplikacija, ili satelit, nebi znal reći. Stajal sam, malte ne, u moru, spustil mobača što sam više mogel, onak, uspravno stojeći, jer mi se nije dalo sagnuti, a kak sam smotan, postojala je mogućnost da mi i opadne u vodu, znači, cca 80 tak
cm od mora kada On.....
Tak sam se razočaral. Laže ko Saborski zastupnik!
I radim ja tam i radim, kada ZVRRRRRRRRRRRRRRRR
Nepoznat broj, bi se javil, ili se ne bi.
Mislim, kaj ak su ope ovi iz Banke, pa spike, da kad bum ja vratil kredita,
da kaj ja mislim i odlučim.
Onak drhtavim glasom:
-halo
-e kume, di si?
A ono Geomir,....da on je u Splitu, da tam živi, a ođe mu kuća, bla,bla.
Buržuj jedan. I ništ, jebi ga.
Kad, drugi dan zove On, e da je došel u Vrbosku.
Poslje sam saznal da ima badave pokaza za trajekta.
Sad je bilo sam upitno, jel bum ja našel vremena za druženje,
jer vrijeme je novac, tak velidu.
Kad smo završili sa istovarom, išli smo istovariti neki materijal u Rudine.
Rudine su selendra, negdi gore u pičci materinoj, a cesta im široka 1 metar, no isplatilo se. Isplatilo se preljepom sličicom, čista rustikala i kako treba, zaštičeni spomenik kulturne baštine.
Pošto je na Hvaru sada sve mrtvo,...rade sam kafići i Konzumi, ishrana se svela na Tirolske, majoneze, pive...... te odlučismo otić do Vrboske, jer da tamo šljaka neka pizzerija, restaurant,..."Škoić".
Čujem se sa Geomirom, dođemo tam, kurac, restoran radi samo pe.-ned.
od 17 do 22 sata.
U taj čas naletil i Geomir, pozdravismo se i u konobu na druženje.
Malo noćne šetnje, druženja, povijesti mjesta,
mislim, kaj sam po mraku vidil, moš misliti, no ko ga šiša, ima Geomirov Blog, pa lako mogu vidit razglednice.
Zadnji dan smo isto došli u Vrbosku, obavili neki poslić, sreli se sa Geomirom, tražili Motar, no ko za vraga, nismo ga našli, malo fotkali i sa Geomirom na trajekt, pa za Split,....doma.
U splitu se rastali od Geomira,......Sretan put, noćna vožnja - Zabreg.
I zbilja nam bio sretan put.