Krenuli smo u Trst, i Jinova putovnica je bila u torbici. Onda smo neznatno skrenuli s puta zbog sitne trgovine koju nismo obavili jer nije bilo traženog, malo smo razgovarali i došlo je do zaokreta, tako to ide kod nas, bez bitnog razloga. Problem je meni samo bio jer sam Jinu obećao jazavčarke, Trst je pun te pasmine, na kraju se u Krku poigrao s jednom i to Mađaricom. Naišli smo i na gradilište, kako sam nedavno pročitao na jednom portalu, najveće investicije u najveću ovogodišnju atrakciju ovog dijela Jadrana, naravno tamo je samo idejni začetnik s kojim se zezamo, ideja je za pet, čak i ekološka, al skoči pa reci hop, ipak se radi o hrvatskoj priči. Sve u svemu, iako je puhalo znatno jače nego na kopnu lijep i ispunjen dan, začinjen na kraju s neizbježnom krčkom kneginjom.