....danas san triba počet prvi dan radit u novu firmu, a nisan.....iako su me prijavili nisu sve pripremili pa staž gre, a ne moran na posal...diš lipše, samo nek potraje haha...tugan i jad jidu me iznutra, ma ne dan se, pa i ovo šta počinjen radit mi pomaže, ali gospođa nije zadovoljna šta svojon auton gren radit, mislin našon, mislin mojon. Ipak san ja u brak unija auto, doduše ne ovo, ali zadnji deset godin vozin službeni i njoj je sad ovi dva miseca kad oden u spizu nekako kada njoj uziman auto, a pogotovo sad kad san joj reka da će mi tribat auto desetak dana dok ne dojde službeno, iako su mi rekli da će financirat i gorivo i amortizaciju.....šta ću sad, moran radit, e..
Ali amo mi na onu priču šta mi se uglavnon ne da...
Priča druga:
Uglavnon krenila je osnovna škola, prve simpatije, hm prve, prve su bile već u vrtliću haha, a u osmom razredu i prvi poljubac (u obraz) pa šta eto sićan se imena Željana (skupa trenirali đudo)hahaha, i ta se na kraju uda za tipa iz trideset km udaljenog mista koji je gle čuda iša s menon u sridnju školu.....Krenija i u sridnju školu koju su mi izabrali roditelji (...ili otac), elektrotehničar i to san mora polagat prijemni, navodno mi je neki profa pripomoga pa se nekako u magli sičan da je stari da 300 dojč maraka mita, a štaš tako je bilo (nije ni sad ništa boje)....I tako ja u letričare jer to ka nije šporak zanat, ča če mali u kanal ka čača, a u razredu 30 muški, u ciloj školi 3 ženske, i ja u njoj.
...ma uletila mi žena pa san prikinija pisat....nastavi će se...
Post je objavljen 01.02.2016. u 19:23 sati.