....prije u našoj familiji u nediju ja bi iša u spizu, kupija marendu i meso za obid, ispeka bi gradele i bili bi svi skupa na obidu i bilo bi nan lipo. E sad, jutros san se usta, a nje nima već uru.....biće išla u spizu, ali još nije tu...moramo brzo na misu ja i dica, a neznan oćedu dica stić marendat..ko zna, ma isto ne smin je zvat na mobitel jer pomislit će da je kontroliran, a to ne bi tija. Znate pomalo mi se čini ka da mi se neda ništa, ali ja san svjestan da to znači da pomalo padan u depresiju, ali neću, neću se pridat, neću se pustit...ka šta san prije pisa, iman ja zašto živit i za koga....četvero dice je tu a i moja draga, i za nju ću živit neka ona to neće. Niki oblačan dan baš depresivan, ali ja san odlučija da neće bit taki. Marendat, odvest dicu na misu, posli obidvat pa onda u brdo u šetnju, a nakon toga kućanske poslove, popravke....i gledat rukometaše večeras u borbi za treće misto....aj bog
Post je objavljen 31.01.2016. u 08:43 sati.