Koncentracijom usmeravamo pažnju na što manji predmet, no u meditaciji našu svest širimo u beskraj. Posao je koncentracije očistiti puteve za meditaciju. Kad meditiramo, nastojimo se proširiti kao što ptica širi svoja krila. Nastojimo proširiti svoju ograničenu svest i ući u Univerzalnu svest, gde je radost, mir i Božanska snaga.
Meditacija je poput spuštanja na dno mora, gde je sve mirno i tiho. Na površini ima možda mnogo valova, no to ne deluje na more ispod površine. U svojim najdubljim dubinama more je sama tišina. Kad počnemo meditirati, prvo nastojimo posegnuti za svojim vlastitim unutarnjim postojanjem, za svojim pravim postojanjem, tj. za morskim dnom. Misli nas ne mogu uznemiriti jer je sav naš um mir, tišina, jedinstvo. Kao ribe u moru one skaču i plivaju, ali ne ostavljaju trag. Zato kad smo u najdubljoj meditaciji, osećamo da smo mi more, a morske životinje ne mogu delovati na nas. Osećamo da smo nebo a sve ptice koje proleću pokraj nas ne mogu nas uznemiriti. Naš um je nebo, a srce nam je beskonačno more. To je meditacija.