Demokracija ima smisla kad društvo dozrije za nju.
Na arapskom proljeću vidimo što to znači. Dok je društvo nezrelo, i partijski vođe krenu
klati opoziciju, politički ili stvarno, znači da je bolje da imaju kralja, Vođu, Franju ili tako
nekog. U nezrelom društvu niti jedan Ivo nije dovoljan za ozbiljnije uzdrmati korumpiranu vrhušku,
brzo oni kupe koga treba i ponovo se popnu na grbaču naroda.
U nešto zrelijem društvu, nesposoban predjsednik/premijer može ozbiljno potkopati svoju stranku.
Upravo se danas to dogodilo na Tajvanu, mom drugom dragom otoku.
Ma je bio i ostao nekompetentna konjčina (Ma=konj) do kraja, popularnost mu je pred izbore opala na manje od 10%. Njegova partija, koja je inače tvrdom rukom drmala Tajvanom otkad su okupirali taj otok (jer, ne zavaravajmo se, Kuomintang je bio i ostao okupator tamo, kad su došli prvo su pubijali svu lokalnu inteligenciju i postavili vojničke žene za učiteljice u školama i zabranili lokalni jezik), je debelo izgubila današnje izbore. Ne samo što se tiče predjsednika-sada predsjednice-nego i što se tiče parlamenta. To daje nade u eventualnu ozbiljniju promjenu situacije na otoku što se tiče priznanja tajvanskog nacionalnog identiteta. Do sada nije bilo dozvoljeno službeno isticati da je netko Tajvanka ili Tajvanac a ne prije svega Kineskinja ili Kinez.
Evo odnosa snaga danas: