Sasvim slučajno dogodi se nešto slučajno.
Tak je sa svime zapravo.
Tak smo nakon ručka kod starog, umjesto da se izležavamo krenuli u garažu.
Ficho i ja.
Znao sam da stari ima ubodnu pilu, znam i da ima svačega po garažama.
Ima i starih ormara.
Išli smo se igrati,jer Ficho voli dešavanja.
Voli i alat.
Tak smo odlučili nekaj rezati, piliti, pa kaj bude, bude.
Onda smo nacrtali kuću neku na dijelu jedne police starog ormara.
Narezali na nekakve komade, kao to bu neka slagalica.
Tak je bilo teško složiti, mučili se svi odrasli, i nikako.Ni Ficho, ni ja, iako smo je sami rezali.
Kak je to bilo preteško, rekao sam mu da ću je doma pofarbati, da možemo složiti.
I onda sam i ostatak police izrezao na nekakve komade i odnio doma.
Ne znam kaj ću s njima, ali bum nekaj već.
Doma smo pofarbali tu slagalicu- kuću, i bilo je zanimljivo.
Najbolji je pokazatelj da je ok, jer djetetu je fora.
I tak smo slagali.....
I opet smo se mučili, nikak ta vrata sastaviti....
Kasnije sam i vrata doradio, nacrtao kvaku i svjetlo kao, pa je sad lakše.
Ostale komade sam počeo bojati, neznajući još što će to biti, da li slagalice, slike ili nešto drugo......
Onda je došla neka ideja, idemo radit vješalice za ključeve, ionako nemamo to doma, a ključeve ostavljamo svugdje.
Ne moram ni reći koliko je to oduševilo Fichu, jer bušenje, zabijanje čavli, šarafljenje, ma milina....
Nisam naučio ništa još od onih magneta, jer Ficho kad mu se nekaj svidi, onda to čuva, nebi dao, nebi prodo, niš.
I tak smo mi sad napravili par tih vješalica....
I jednu provokativnu za naš grad :)
Jednu svemirsku - e ta je bila zanimljiva, jer smo upotrijebili i foliju od zamotanih sendviča i napravili neke planete(kuglice), zabijali neke zakovice...
I jednu veselu....
Pilimo i jednu gitaru, jedan ključ i tak...
Do kad bu nas to držalo, ne znamo, samo pilimo......
Nemamo neki poseban alat, ubodnu pilu, malo turpije i šmirgl-papira, kistove, maštu i ručice.
Stvaranje i igra, to je :)