Raskrilio sam se da bi uletela svom silinom kao u finišu prsnog na 100m. Ničeg drugog protiv tebe osim štoperice. Razmakla si ostale, koji nisu bili ni svesni da postojim, kako bi izvela telom skoro nemoguće klizeće uletanje aterirajući pravo na moje usne, grleći me. Sklapanje mojih ruku oko te je prenulo iz foto finiša i vratilo u stvarnost, zbunilo osmeh, rasulo pogled svuda po meni, da nešto slučajno ne fali, dok ti manjak topline prostora u koji si uletela nije navukao kaput.
Talasanje prostor vremena se utišalo.